Dobro došli u Karavan žena zmajeva, seriju razgovora koje vodi Tanja Peternek Aleksić sa izuzetnim preduzetnicama iz različitih regiona u Srbiji, dobitnicama priznanja Cvet uspeha za ženu zmaja i članicama Udruženja poslovnih žena Srbije.

Danas možete pratiti četvrto izdanje, sa sagovornicama iz južne i zapadne Srbije, Tijanom Milovanović (Ukras Vranje, predsednicom UPŽ Vranja), Malinom Stanojević (predsednicom Udruženja žena Sačuvajmo selo Priboj i vlasnicom poljoprivrednog gazdinstva) i Draganom Janjić (Vinarija Aleksić Vranje).

Tri izuzetno uspešne žene u potpuno različitim sektorima, dve predsednice udruženja žena, a sve tri članice UPŽ Srbije

O romantičnim počecima Vinarije Aleksić i vinovoj lozi koju je njena majka donela  iz Dalmacije u Vranje i koja je na neki način simbolisala ljubav Draganinih roditelja, osnivača  vinarije, čije su ćerke nastavile porodični biznis – za koji u početku nisu ni sanjali da će dostići takve visine, 500.000 litara vina, izvoz u 9 zemalja, 14 etiketa.

O 35 godina rada u FAP-u, Fabrici automobila Priboj, gde je Malina radila kao projektant, u nadzornoj službi i na drugim poslovima, a po odlasku u penziju posle lepog staža kada se „jedva čekalo da se ujutru dođe na posao“, započinje sasvim drugu priču vezanu za selo i ostanak žena na selu, jer kaže selo „nikada nije izašlo iz nje“.

O tome kako je nastavila posao koji su započeli njeni roditelji, u firmi Ukras za proizvodnju lične zaštitne opreme, pre svega pletenih zaštitnih rukavica, iako joj u početku baš i „nije bilo jasno“ da će preuzeti firmu. Do tada, Tijana je uvek uz osnovni posao, u lokalnoj samoupravi, državnoj upravi, međunarodnom sektoru.. radila i nešto dodatno „za dušu“, a sve vreme bila prisutna u porodičnoj firmi koja je zapravo san njenog oca. A onda je trebalo doneti odluku „podvući jednu veliku crtu“, što je bio veliki izazov.

O tome kako se prolazilo kroz pandemiju, revoltu što su se rukavice u početku prodavale po basnoslovnim cenama, a Ukras nije razmišljao o profitu već ih donirao sve vreme.

O pravljenju novih poslovnih strategija jer je bilo vremena dok se zbog zaključavanja sedelo kod kuće, tako da je Vinariji Aleksić 2021. godina čak uspešnija od 2019.

O tome kako se na selu nije mnogo osetila pandemija, bilo je dosta vremena, pa joj imanje „nikad nije bilo sređenije“. Jedino je bio problem sa dostavom proizvoda koje žene prave, jer se nije moglo na pijace, ali organizovana je direktna dostava, lično, poštom.

O tome kako su sela postala neka vrsta terapije u vreme pandemije: svetla u svim kućama su gorela jer su se ljudi vraćali, vraćao se nekadašnji sjaj sela.

O uvođenju inovacija kroz projekte „Moj prozor u svet“, obučavanju žena na selu  da koriste moderne tehnologije i opremu i tako plasiraju svoju robu, prave prezentacije svojih proizvoda, zakazuju i učestvuju na Zoom konferencijama, dok spremaju kolače… uz još mnogo anegdotskih momenata.

O osećaju za preduzetništvo stečenom od roditelja, podeli poslova i odgovornosti  u vinariji između tri sestre, što je veliko olakšanje.

O jednoj od prvih lekcija koje u preduzetništvu treba naučiti – da nema uspona bez padova.

O tome da kada se ima proizvodna delatnost, inovativnost postaje kontinuirana aktivnost ako se želi opstanak na tržištu.

Uživajte u razgovoru sa izuzetnim preduzetnicama od kojih ćete čuti prave male motivacione govore i saznajte „zašto je lepo imati svoj život u svojim rukama i biti preduzetnica, uprkos ponekad trnovitim danima“.