Otpor prema usvajanju termina „akušersko nasilje” najsnažniji je upravo među akušerima i medicinskim radnicima, polazeći od toga da je akušerska struka namenjena dobrobiti porodilja i novorođenčeta, smatraju oni, trebalo bi napraviti jasniju razliku između neprofesionalnog tretmana i samih akušerskih praksi, od kojih su neke svrstane u akušersko nasilje.

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (2011) definiše nasilje nad ženama kao „svako nasilje na osnovu pola koje rezultira ili može rezultirati fizičkim, seksualnim, psihološkim ili ekonomskim oštećenjima ili patnjama žena, uključujući pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno oduzimanje slobode, bilo u javnom ili privatnom životu.” Istanbulska konvencija ne stavlja poseban naglasak na intenciju nasilnika kao ključni faktor u definisanju nasilja nad ženama. Ona se fokusira na posledice i efekte nasilja, kao i na prinudu i izostanak saglasnosti, a ne nužno na unutrašnje namere učinioca.

Gošće: Jasmina Mihjak. dr Ljiljana Pantović i Jovana Ružičić

Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.