U današnjem Zadovoljstvu u tekstu, pod nazivom „Holivud barok“, Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić razgovaraju o poslednjem filmu Kventina Tarantina „Bilo jednom u Holivudu“ i već na početku poteže se nož za limun, koji se zatekao u našem malom studiju. Keller naime smatra da je ovaj film remek delo koje će obeležiti rani dvadeset prvi vek, a Synth na to ima odgovor – „nja“. Zašto Keller trdi da je u pitanju „Imaginar signifier“ i poteže zrcalnu fazu Lakana (a šta će, jadna) i zašto Synth misli da je film dosadan i razvučen (a posle ipak prizna da se oduševljavao gomilom scena), koju sumanutu teoriju ko-autorka ovog puta zastupa (Klif ne postoji), a koliko joj se ko-autor na to smeje, kakva je veza Luja Mala, Romana Polanskog, Kendis Bergen, Šeron Tejt, Brižit Bardo i filma „Vie Privee“ iz 1962. godine sa svim ovim, zašto su ljudi fascinirani Mensonom i 50 godina nakon njegovog gnusnog zločina, kako je čehovljevski pištolj postao brener, kako Margo Robin ima besprkorno čiste bele čizme i u njima neverovatno štrokave noge, ko je obrnuta Mrs Robinson, zašto Bred Pit stalno ide u suprotnom smeru i kako Leonardo Di Kaprio pravi ulogu života, još spektakularniju od „Vuka sa Vol Strita“, poslušajte u našem podcastu, lajkujte, šerujte i šaljite, komentarišite, mnogo nam znači.

U podkastu spojlujemo film, mada to i nije toliko bitno, ali, ako vam smeta, odjurite koliko danas u bioskop, pa u povratku odmah pustite poddast.

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović