fbpx
Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Post Type Selectors
Search in posts
Search in pages
Search in posts
Search in pages

Vesna Dedić u podcastu Mamazjanija otkriva sve detalje junačke borbe sa samohranim roditeljstvom

Za sebe kaže da je „novinarka koja piše knjige“, a Vesnu Dedić ugostili smo u novoj Mamazjaniji pre svega kao mamu jedne Lenke, koja je danas odrasla devojka na doktorskim studijama u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz razgovora sa Vesnom shvatili smo da je ona prvo majka, pa onda novinarka i književnica, koja će sve učiniti za svoje dete. Kada je izašla iz lošeg braka i shvatila da će o ćerkici morati sama da brine, počela je nova etapa života, koja je zahtevala ozbiljnu borbu. Na taj period danas gleda sa osmehom, jer su i Lenka i ona uspešno ostvarile svoje ciljeve, ali i naučile da nema tog problema koji trud i rad ne mogu da reše. Život mame i ćerke, Lenkino odrastanje, proticalo je bez trzavica, a mama joj nije bila drugarica, ali joj je, kaže, pružala slobodu. Nije zahtevala sve petice u školi, ali je htela da vidi trud i zalaganje za što bolji uspeh. Verovala je da će Lenka krenuti umetničkim stopama, ali je ipak nauka odvukla na drugu stranu, Vesni nepoznatu. U razgovoru za Mamazjaniju, Vesna nam iz svog ugla opisuje kako se vaspitavaju ženska deca i zašto dete ne sme da bude trofej ambicioznog roditelja. Ona navodi sve razloge zbog kojih je detetu bolje dati slobodu nego ga kontrolisati i ograničavati. Takođe, upozorava da treba da se zabrinemo ako je dete u kući mirno, tiho, poslušno, jer onda će svoj bes i revolt izbaciti na nekom drugom mestu. Vesna nam opisuje i najveće izazove sa kojima se u Srbiji suočavaju samohrane majke, ali i objašnjava zašto se posle razvoda nikad više nije udala. O tome koliko je razvod bolan, ali je nekada „jedini izlaz“ i kako izgleda kada majka ostane sama sa detetom, priča Vesna u novoj epizodi Mamazjanije. Ona nam otkriva kako je vaspitavala Lenku, kada se najviše uplašila za njihov odnos i koliko je važno devojčice učiti šta sve mogu da urade, a ne samo im ponavljati šta je to što – ne smeju da rade.