Kad sam bio klinac, Ivan Fece Firči je za mene bio nešto poput „mitskog bića“. Bio je bolji i potpuno drugačiji bubnjar od svih koje sam u to vreme znao, svirao je u EKV-u i Luni, živeo sa Marinom Perazić u Njujorku… Šta ćeš više u životu. Postoji ona priča da nikad nije dobro upoznati nekog od svojih idola iz mladalačkih dana, jer je šansa da se razočaraš jako velika. Sa Firčijem to nije slučaj, jednostavno – bilo bi mi krivo da ga nisam nikad upoznao. Iako sam kaže da bi bilo bolje da se „polio benzinom i zapalio“ umesto što se 2010. vratio u Srbiju, mislim da bi to bila šteta. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što ne bismo iz prve ruke mogli čujemo njegove priče o Milanu i EKV-u, Subi, Luni, Miši Beraru, Džakarti, muzičkoj karijeri Nenada Čanka i uticaju ploče „Soldatski bal“ na raspad bivše Jugoslavije. I još mnogo, mnogo toga.