Katarina je imala svega tri meseca kada ju je napustio otac. Do devete godine izgubila je i majku. Od tada, pa do 18. godine njen život je bio rastrzan između bake i dede, hraniteljskih porodica i  doma za nezbrinutu decu zbog kojeg se više nikada neće vratiti u jedan grad. 

Ovo je priča o specijalnom odrastanju. O tome kako šanse za izgradnju budućnosti recipročno opadaju kako umešanost sistema u brigu o detetu raste. 

Katarina je u tom procesu mogla da postane narkoman, a mogla je postati i lekar. Postala je, ipak, čovek. Svesna sveta u kojem živi, aktivna na svakom protestu. Promenila je na desetine poslova, od kojih dobar deo vi i ja ne bismo ni probali. Najbolje se oseća u pozorištu i sa pecaroškim štapom u ruci.

Upoznajte Katrainu.