fbpx

Sa Deponije na ulicu – manje poznate činjenice o izgradnji spalionice otpada u Vinči

Decenijama unazad, život i rad na Deponiji u Vinči je bila svakodnevnica nekoliko desetina romskih porodica, sve do decembra 2018. godine, kada je došlo do njihovog prinudnog raseljavanja zbog izgradnje dugo očekivane spalionice otpada u Beogradu. Ovim porodicama je Deponija predstavljala mesto za život, kao i glavni izvor prihoda, jer su sakupljanjem sekundardnih sirovina obezbeđivali osnovne potrebe svojim porodicama. 

Uslovi na Deponiji su bili veoma surovi, jer njeni stanari nisu imali vode i struje u barakama, a život im se svodio na konstantnu okruženost smećem.

Tako je bilo do pre dve i po godine, kada su gradske vlasti bagerima „upale“ na Deponiju, i bez ikakve prethodne najave, porušili domove sakupljačima sekundarnih sirovina. U jednom danu, oni su ostali bez celokupne svoje imovine. Jedan deo porodica je ostao u Beogradu i za njih su pronađena neka stambena rešenja, dok je porodicama van Beograda prva stambena alternativa ponuđena tek prošle godine, pa su neki od njih morali da se snalaze i spavaju najpre u kolima, a zatim i u smeštajima koji su neadekvatni za mnogočlane porodice sa malom decom.

Kako je ceo proces raseljavanja protekao mimo standarda kojima su garantovana ljudska prava, Inicijativa A 11 je podnela žalbu nezavisnom mehanizmu Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je bila glavni investitor izgradnje spalionice, u kojoj je zatražila malo zakasnele pravde za ove porodice u vidu stambenih rešenja, kompenzacije za uništenu imovinu i obnavljanja izvora prihoda.

Dok čekamo nastavak ovog postupka, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Snežanom, jednom od stanarki Deponije, koja će sa nama podeliti svoja iskustva sa Deponije, kao i to kako je izgledalo samo raseljavanje i život nakon raseljavanja. 

Kako je živeti i raditi na Deponiji i kako nastaviti život kad ostanete bez Deponije koja vam je godinama bila centar životnih aktivnosti?

Pripremili: Nađa Marković i Danilo Ćurčić.