U ovom izdanju podkasta donosimo jednu lepu priču o saradnji studenata iz Beograda i Prištine, iz koje je nastao “Rečnik reči kojima nije potreban prevod”. O čemu se tačno radi, kako je nastala ta ideja i koliko poznavanje jezika, koje uvek doprinosi boljem razumevanju među ljudima, u ovoj priči može doprineti rušenju predrasuda i boljem međusobnom (spo)razumevanju. O tome Boris Rabrenović razgovora sa koleginicom iz Prištine Violetom Oroši i Borivojem Lazićem, studentom albanologije u Beogradu.