U devetom izdanju podkastaPodsve(s)t, autorka Anđela Andrijević sa psihološkinjom Jelenom Vukičević ispred EduCentra Beograd , razgovara o najvažnijim karakteristikama vršnjačkog nasilja i promenama u ponašanju adolescenata i tinejdžera, mitovima i iracionalnim uverenjima koji se javljaju oko ovog problema. Kao i o preventivnim aspektima vršnjačkog nasilja i konstruktivnoj ulozi vršnjačke podrške. Da, promene u ponašanju su neizbežan deo adolescencije, ali ne i bezazlen i većina ponašanja koju kako vršnjaci, tako i odrasli nazivaju „normalnom komunikacijom“, a ustvari ne samo da štete osobi koja trpi i osobi koja to nasilje vrši, već i „posmatraču“.

Ono po čemu je ova epizoda posebno važna i zanimljiva je razgovor sa tinejdžerima Đorđem Putnikom i Natalijom Jorgić o predstavi„Med, a bogami i mleko“ , koju su kreirali zajedno sa svojim vršnjacima, u produkciji Akademije zabave i umetnosti i režiji Maje Grgić.

Svaki drugi učenik u Srbiji je barem jednom doživeo vršnjačko nasilje. U 83% slučajeva u pitanju je fizičko, 74% psihičko i 3% seksualno nasilje. U 85% slučajeva žrtvi niko ne pomogne.

„Normalna komunikacija“ ili nasilje?

Zabrinjavajuće je da se mnoga ponašanja vršnjacima i roditeljima čine bezazlenim ponašanjem, a ne vršnjačkim nasiljem, koje je svesno, namerno, ciljano nanošenje štete slabijem od sebe. Oblici nasilnog ponašanja poput vređanja, ponižavanja, ogovaranja, ismevanja, često se previđaju i smatraju bezazlenim. Možda vršnjaci nisu svesni da nasilje nije samo taj najočigledniji oblik – fizičko nasilje, već i verbalno, psihičko, socijalno, seksualno, elektronsko, pa čak u poslednje vreme žargonski rečeno „fuš nasilje“. Psihološkinja Jelena Vukičević objašnjava šta to zapravo znači:

„To je jedna tendencija među tinejdžerima, da vrednuju svoje vršnjake kroz materijalna dobra koja poseduju i odnosno nekakvo disfalikovanje svojih vršnjaka kada ta neka materijalna dobra nemaju. Pa čak postoje neke aplikacije koje omogućavaju deci da proveravaju da li je neka stvar, nešto što je u posedu vršnjaka da li je original, ili nije original. Deca su onda sklona da negde ismevaju tog drugara odnosno tog vršnjaka i da nekako čine da se oseća manje vrednim kao ljudsko biće, samo zbog materijalnog.To vidimo najviše po tom načinu na koji se upoznaju, a to je da se češće pogleda u patike, ili se pogleda prvo u patike, pa se dolazi onda do upoznavanja“ , naglašava psihološkinja Jelena Vukićević.

Autorka: Anđela Andrijević

Urednica: Aleksandra Bučko

Produkcija: Fabrika kreativnosti

Podkast je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A project of the German Marchal Fund i USAID koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.