Dobronamdošli u jubilarnu „Nulapetnes“ epizodu sa Beograđaninom, Urošem Maksimovićem Xanadu-om. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti, ali ne u Beču kao što je prvobitno imao na umu (i tako nikad ne bi upoznao Stoyketa). Ilustracije i kojekakve dizajnove radi ovako regularno za novac, ali reklo bi se da se veći deo dešava pored toga i on se još podavno do’vatio i bass djitre i bendolikog načina komunikacije. Ništa manje tu nema ni expedicija na solo planu sa kojima je vešto pokrio celokupan proces stvaranja – od muzike, preko teksta i miksa.. sve do snimanja i montaže videa.. i ostavio onaj jasan Xanadu žig. Poseduje svoj lični Matični brod, pa ako niste bili, onda da što pre svratite tamo. Plodovi muzike nisu baš nimalo dovoljni za preživljavanje, pa je hasl koji sledi malo intenzivniji – klasikica lagana na koju smo svi valjda navikli. Planovi su mu da malo jače krene sa nastupima i dublje se probije među publiku, što je skroz legitimno za nekog ko muziku doživljava kao nešto „skroz normalno“. Međutim, on zasigurno zna da ga put u skorije vreme neće opet navesti na nastavničke aktivnosti. Čeka se ta svaka sledeća stvar i nek je srećno u nastavku koji sledi, Gzenaro!   

—

Send in a voice message: https://anchor.fm/kod-svete/message