„Nosferatu“ je film Roberta Egersa koji se dugo iščekivao. Kao i kod „Severnjaka“, i ovoga puta Egers adaptira, a deluje nam da mu to ne leži baš najbolje.

Originalni nemi film „Nosferatu“ iz 1922. godine je prvi film o vampiru, a i sam je adaptacija i to neautorizovana. Baziran je na romanu „Drakula“ Brema Stokera. Hercog je takođe adaptirao ovu priču 1979. godine, a sada je došao red na Egersa, za kog znamo da je maštovit i očekivali smo da će sigurno doneti nešto novo, ali te novine su isključivo samo stilske priorde.

Izgled, glas i sveukupna pojava Nosferatua je zanimljiva. Igra ga Bil Skarsgard, ali je pod maskom i šminkom potpuno neprepoznatljiv. Ostali likovi u filmu, izuzev možda Tomasa kojeg igra Nikolasa Hult, su prilično „kartonski“. Glavni ženski lik, Elen, koju igra Lili Rouz Dep, je prilično nejasan i nedovoljno objašnjen. To je lik koji je pokretač svega i lik koji razrešava sve, i prosto je nedopustivo da je tako nedorečen.

Vizuelno – film je zaista lep. Lokacije, smene dana i noći, ali i neizvesnost i strah koji se osećaju u prvoj trećini filma su ono što je prilično uspešno urađeno i to je na neki način dovoljno, ali moglo je to mnogo bolje da bude da su se malo više produbile sama priča i motivacije likova.