U početku su, kažu, očajno pevali tuđe pesme po kafićima u Vrbasu, ali se ljudima dopala njihova iskrenost i energija, pa su odlučili da se ozbiljnije pozabave muzičkom karijerom. Nakon trinaest godina ne odustaju od entuzijazma i iskrenosti. Nije sramota plakati i priznati kada ti neko slomije srce, kažu pred koncert u Kombak dvorani Boris Bakalov i Bojan Gluvajić.Tvrde da su na početku karijere zvučali kao Fibi kad peva u kafiću Central Perk u seriji Prijatelji. Pokušavali su da imitiraju čak i Majkla Džeksona. Iako to, najblaže rečeno, nije išlo baš najbolje, oni se nisu predavali. Za  @analogija-podkast  otkrivaju da ih nije obeshrabrilo ni to što je jedna poznanica kada su pevali sažaljivo upitala, „Šta će im to…? “ Organizovali su se, našli najbolje ljude da im pomognu i počeli da snimaju svoje pesme u Mostaru.