U novoj epizodi Kulturnih lešinara govorimo o zaboravljenim, zapostavljenim, a smatramo, i nepravedno skrajnutim delima srpske književnosti. Pored toga, razgovaramo i o tragičnim sudbinama pisaca ovih dela.Od Veljka Milićevića i njegovog romana Bespuće, prvog modernističkog romana o melanholiji, otuđenosti i raskorenjenosti, preko Milutina Uskokovića i romana Čedomir Ilić o usponu i padu srpskog intelektualca, pa sve do nesnosnih književnih svetova Aleksandra Tišme. Takođe, pričamo o lucidnom romanu Crveni petao leti prema nebu, Miodraga Bulatovića, kao i o jezivom delu Gorana Čučkovića, Jedenje bogova. Naravno, tu su i mnoga druga dela koja zaslužuju da budu ponovo otkrivena, i naravno čitana.Govorićemo o piscima koji su pisali o usamljenosti, propadanju, erotici, nasilju, društvenoj nemoći, istoriji i ljudskoj prirodi, često daleko mračnije i radikalnije nego što većina očekuje od naše književnosti.Pitamo se zašto neke knjige “prežive”, a druge nestaju? Kakav to književni kanon knjigama oduzima i daje pravo na život? Šta zapravo znači kada za neku knjigu kažemo da je zaboravljena? I koliko toga možemo da otkrijemo o sopstvenoj kulturi čitajući baš ono zaboravljeno?Dobrodošli u Kulturne lešinare.