fbpx

U novoj epizodi Loženja razgovaram sa umetnicom Dunjom Karanović čiju izložbu Maternji jezici u Maloj galeriji ULUPUDS-a možete pogledati do 14. jula.

Dunja trenutno pohađa master studije na Akademiji umetnosti Kine što je i inspirisalo njenu seriju radova O ljubavi i patnji u mravinjem pismu za koju je detaljno i temeljno istraživala žensko pismo Nǚshu (女书) koje su koristile žene iz Hunan provincije kao sistem komunikacije među prijateljicama i ženskim članovima porodice koji je neretko bio u formi poezije, književnih i umetničkih dela.

Druga serija radova pod nazivom Poprečni presek reproduktivnog rada u boji prikazuje rukom crtan vez u ružičastoj boji koji predstavlja reproduktivne organe na beloj pozadini, a koju je započela dok je bila na osnovnim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Pitanje percepcije i tretiranja žena na Balkanu i u Kini, nekada i sada, je tema koja prožima njene aktuelne radove.

U njenim radovima možemo pronaći univerzalne strahove i slabosti, ali takođe prizvati i snagu i volju za napretkom. Dunja kroz svoju umetnost iskazuje oštar stav – osuđuje objektivizaciju žena i svođenje žena samo na reproduktivnu funkciju.

Ova godina se za Dunju razlikuje od prethodnih. Pričale smo o njenom godišnjem volontiranju na Kosovu koje je započela 2016. godine, kao i o njenom boravku u karantinu u kineskom gradu Hangzhou i povratku kući. Dunja deli svoje utiske iz Kine, kako se oseća povodom toga što je tamo sve povezano mobilnim aplikacijama, kako se navikla na online predavanja u tri vremenske zone, koji su joj planovi i kako se navikava na neizvesnost.

Pratite je na instagram profilu @dunja_karanovic na kom postavlja svoje završene radove, ali i one koji su još uvek u procesu stvaranja.

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *