Prošlo je jedva dvadesetak dana od tragičnih događaja koji su se u prethodnom periodu dogodili u Srbiji. Kao da nije bilo dovoljno mraka i tuge nakon pucnjave u OŠ „Vladislav Ribnikar“, desio se i masakr u okolini Mladenovca, potom dani žalosti, talas nasilja, zbunjenosti i uplašenosti. Potom protesti, inicijative organizacija, pojedinaca i srednjoškolaca. Sa jedne strane sve je stalo, a opet čini se da se sve polako budi. Traži se odgovor na pitanje šta je to što možemo da uradimo, kako bi ova zemlja bila mesto u kome želimo da živimo, srećni i bezbedni?