Kada završiš srednju školu ili fakultet, u roku naravno, trebalo bi da se zaposliš u struci. Takođe bi bilo dobro i da nastaviš porodični biznis, zašto bi nešto drugo počeo ili počela. Molim te neka to budu neki normalni poslovi, sa osmočasovnim radnim vremenom. Obavezno da imaš ugovor za stalno, kao i da razmišljaš na vreme o stažu i penziji. Nemoj da psuješ, ako si žensko. Umesto toga, nađi muža i rodi decu. Tako treba. Ne plači, ako si muško. I budi obavezno onaj koji obezbeđuje porodicu. Moraš, trebalo bi, tako je oduvek bilo, imaš već toliko godina, ne rizikuj, šta ti sada fali…

Gde su u svemu tome naša autentičnost, osećanja i potreba da istražujemo i budemo ono što želimo i možemo? Izgraditi identitet nije lako ni u idealnim okolnostima. Kada na taj prirodni proces počnu da utiču faktori poput tuđeg mišljenja, očekivanja sredine i zahtevi drugih ljudi, vrlo često ne znamo ni ko smo, ni šta to želimo da budemo.

Uticaj okoline na krizu identiteta nije naivna stvar. Jedna od prvih stvari koje se mere je uspeh – u đačkoj knjižici, na fakultetu, poslu, u odnosima.