Dobro došli u Karavan žena zmajeva, seriju razgovora koje vodi Tanja Peternek Aleksić sa izuzetnim preduzetnicama iz različitih regiona u Srbiji, dobitnicama priznanja Cvet uspeha za ženu zmaja i članicama Udruženja poslovnih žena Srbije.

Danas možete pratiti drugo izdanje, sa sagovornicama iz Centralne i zapadne Srbije, Zoricom Selaković (Dessert Čačak), Ljiljanom Stanojević (Stanojević d.o.o. Valjevo), Božanom Pantović (Elipsa Kraljevo) i Milencom Srećković (SET Šabac).

Četiri veoma uspešne žene, pravi zmajevi u svom poslu, ispričaće svoje priče koje traju više decenija. Milenca, čija se firma bavi sistemskim inženjeringom, planiranjem objekata, projektovanjem i izgradnjom, Božana, čija je delatnost proizvodnja, prodaja i izvoz ženske konfekcije za „lepe, mlade i srednjovečne dame“, Ljiljana, „žena u muškom poslu“, kako je mediji predstavljaju, već 30 godina se bavi proizvodnjom, uslugama i trgovinom u oblasti metaloprerade, i Zorica, veteranka u „slatkom poslu, koji je međutim sladak samo kada se jede“, prva na prostorima bivše Jugoslavije registrovana pre tri decenije za izradu torti i kolača, dok danas torti i kolača, kaže, „ima na svakom ćošku, pa i na banderama“.

O tome kako su decenije trajanja njihovih firmi bile veliki izazov, i ne uvek lake, iako su ostvarile velike uspehe u oblastima kojima se bave.

O Zoricinim počecima proizvodnje kolača „iz podruma“, i vremenu koje je potrebno da se „stigne na prvi sprat“, o gotovo filmskoj životnoj priči kada je ostala bez ičega, jer ju je muž ostavio zbog njene radnice a ona nepromišljeno , u nastupu impulsivnosti i ljutnje, izašla iz već tada poznate i razvijene proizvodnje koju je sama stvarala, ostavivši sve mužu, primorana da po drugi put u životu krene od nule. I opet je stigla visoko, tako da je danas jedna od najpoznatijih firmi u svom domenu, a tu su i ćerke i unuke koje pomažu uspešnoj baki preduzetnici.

O Ljiljinim počecima u predsoblju nedovršene kuće, sa kuhinjskom stolicom i crvenim Iskrinim telefonom sa kojeg je „sva važna“ razgovarala sa svojim kupcima, dobavljačima i majstorima, niko nije znao gde je „kancelarija“, a sastanci bi bili u nekom restoranu, i tome kako je polako sve išlo napred.

O Božaninim počecima 80-tih, kada je sa suprugom rešila da se bavi nekom proizvodnjom, i logično je bilo da, pošto je radila u velikim državnim konfekcijama i sistemima, započnu biznis u tekstilu, „normalno, u kući, sa dve-tri mašine“, ali su brzo počeli da se šire i celu svoju kuću pretvorili u proizvodnju, a imali samo jednu sobicu gde su spavali, ali zato su napravili svoj brend, fabriku koja je pre korone imala 250 i više radnika, a sada ih nasleđuje i ćerka, možda će i unuke.

O svojoj jedinstvenoj priči – Milenca, koja je i po svom imenu jedinstvena u celoj zemlji, napustila je fantastičnu poziciju direktora Vodovoda i započela svoj biznis iako nikada ranije nije razmišljala o preduzetništvu, kao građevinski inženjer „hidraš“, ali je 2000-tih u 45. godini života prešla u da radi za jednu firmu u privatnom sektoru, osetivši da je vreme da napusti Vodovod, a onda se čak u jednom trenutku našla na birou zajedno sa mužem, međutim kada je uskoro počela da dobija brojne ponude za posao, muž je „presekao“ rekavši „kad ti njima toliko vrediš, da osnujem firmu pa ti radi za mene“. Ostalo je istorija.

O prijateljstvima koje gaje, međusobno se godinama družeći, upoznavši se preko Udruženja poslovnih žena Srbije koje im je omogućilo da se umreže, sreću i kada su postale ambasadorke, žene zmajevi, mentorke, počele su i međusobno da se otvaraju, više razgovaraju, shvativši da imaju veliku podršku u drugim ženama preduzetnicama.

Uživajte u ovom razgovoru prepunom pozitivne energiji sjajnih žena sa dugogodišnjim profesionalnim i velikim životnim iskustvom, koji ćete od početka do kraja pratiti sa osmehom.