Prolazimo kroz spoljnu politiku Srbije koja ne postoji, Evropu koja je skoro pa digla ruke, Rusiju koja nas drži za gušu, i vlast koja se ponaša kao da je sve to normalno.

Razvaljujemo i mit o famoznom “nadideološkom pokretu”: kad se zagrebe ispod površine, ispadne da je nadideološki samo dok ne vidi EU zastavu, a vrlo ideološki čim se pomene Rusija.

Na kraju ostaje surova računica: Vučić je talac Putina, država je talac Vučića, a građani taoci iluzije da postoji laka varijanta izlaska.