Kada kažemo “digitalni nomad” zamišljamo nekog lika u hipsterskoj “havaji” košulji i bradom, na plaži na Baliju , kako čuka “Javu” dok mu donose koktel u neonskim bojama. To je , naravno , romantična slika. Stvarnost je drugačija, a nomadski stil života, pa makar i digitalni nosi sa sobom mnoge teškoće i izazove.

 Digitalni nomadi nisu samo neki hipsterski trend već ozbiljan društveni i ekonomski faktor.  Korona je bila prelomni momenat, kada su mnoge kompanije shvatile da im zapravo ne treba toliko “sedećih “ radnika. Da je to skup, zastareo i neefikasan sistem poslovanja za većinu poslova koji koriste računar, pa se prešlo  na tzv “hibridni” sistem rada. To je “oslobodilo” velik broj radnika od kojih su mnogi postali digitalni nomadi tražeći pogodnije mesto za život. Procenjuje se da je prošle godine broj digitalnih nomada u svetu bio oko 35 miliona i oni učestvuju u ukupnom materijalnom prometu sa oko 787 milijardi dolara. Prosečna starost je 32 godina a najčešće se počinje sa 29. Oko 45 % su samozaposleni, odnosno imaju svoje kompanije dok je oko 35 posto zaposleno kod nekog drugog.