Primena veštačke inteligencije u svakodnevnom poslu.

Kovid na globalnom nivou je u prvi plan izbacio potražnju za platformskim radom. I ono što bismo mogli da kažemo u najkraćim crtama jeste da je pandemija odnosno kovid-19 na neki način osvetlio na vrlo intenzivan način pokazao potražnju za platformskim radom – bilo onog koji se tiče rada na daljinu ili one vrste rada koji se odvija na lokaciji – recimo kurirske službe – a koje svi već dobro znamo i poznajemo u našim gradovima. Platforme to jest kompanije koje posluju na ovaj način su odlično prošle tokom finansijske krize i u stvari su, s jedne strane, doprinele rastu alternativnih formi rada koje su najedanput postale veoma vidljive u različitim kontekstima u zemljama EU, ali i u zemljama koje su u stvari na granicama tog pravnog entiteta. Drugim rečima, to znači da većina naših platformskih radnika nema standardna radna prava a ni socijalnu zaštitu na koju smo u stvari navikli – barem dobrim delom XX veka.

Ne manje bitno je to što se platformska ekonomija zasniva na podacima, što znači da većina ovih biznisa prikuplja i koristi podatke svih interesnih strana. I u tom kontekstu je uloga algoritma – s jedne strane kao „skupljača“ podataka, ali sa druge strane kao „upravljača“ radnim procesom je odjedanput postala veoma vidljiva. Rečeno u najkraćem – čitava ta situacija je ojačala pozicije ovih kompanija i, po našem mišljenju, ujedno oslabila poziciju radnika. I da citiramo neke od naših saradnika u Brazilu koji su bilbordom propratili ovaj rad: „dok vi razvozite hranu drugima – vi vozite gladni.“

Sve nas to vodi do ključnog pitanja ove konferencije: Kako regulatori u Evropi u nacionalnim okvirima i nacionalnom kontekstu pokušavaju da odgovore na izazove koje je PE sobom donela?

Pitanje je takođe i na koji način je ovakva vrsta platformskog rada u prvi plan stavila korišćenje veštačke inteligencije u svrhu upravljanja poslom i radnicima – ovo se naziva algoritmičkim menadžmentom.