Došla mi je na snimanje jedva koračajući i teško dišući. Dan pre toga bila je u bolnici. Dijagnoza: „nije joj ništa“, to joj je od stresa. Jer kad žena progovori retko naiđe na odobravanje, naročito kad govori o temama koje su istinski problem društva. A ova žena već godinama govori o problemima gotovo svih ugrožavanih manjina. Ona je neretko jedini glas romskih devojaka, često jedina koja sprečava maloletnu udaju, godinama govori o pravima LGBT zajednice, godinama ukazuje na nasilje u porodici i pokušava da se bori protiv njega. A kada je sve to nastavila da radi u skupštini, umesto aplauza, kakav je, recimo, dobijala na sceni milanske „Skale“, na nju su osuli drvlje i kamenje. Senzitivna, kao prava umetnica, ona se samo slomila pod pritiskom. Ali je ipak smogla snage da ustane, i dođe u moj podkast, jer je svesna da je to što radi veće od nje same.