Naprednjaci su u Areni inscenirali porodični ručak za naciju, a ispalo je da ni scenografija ne može do kraja da sakrije prazninu. Kad vlast mora da popunjava kadar stolovima, šatorima i simbolima “naših”, to je obično znak da više ne upravlja energijom nego utiskom. Režim je i dalje jak, ali sve češće izgleda kao mašina koja održava sliku sopstvene snage,

Problem je što ni sa druge strane kadar nije mnogo čistiji. Opozicija, studenti, apstinenti i razočarani birači vrte se u istom krugu, ali bez zajedničkog frejma koji bi od nezadovoljstva napravio političku silu.