Mnogi predsedavajući bi spontano uzviknuo „prekidam ovo“, ali naša predsedavajuća imala je jasan zadatak da sve zakone usvoji, pa bilo dima i više nego u bici kod Vaterloa: nećemo danas imati pauzu za ručak, više vrede pedeset zakona nego dvesta obroka pojedenih navrat-nanos, danas ima da se predlaže i da se usvaja, a ješćete kad…

Običan sam čovek, kao i bilo ko od vas koji mi niste ni do gležnjeva!

Tri mudraca su sa Istoka, gde god ovaj bio, došla pešice, studentski, da se poklone Isusu, tri domaća mudraca takođe su se poklonila svom božanstvu: vređajući mirne sugrađane dospeli su na internet i u medije, pa će na njima odmoriti oči onaj koji je u njima i rasplamsao blagosloveni žar.

Svaki je razgovor lekovit, pogotovo kad sam ja učesnik, ili još bolje moderator (u solilokviju sam dosegao vrhunac, kail sam da se okrenem drugima, jer pametan čovek uči i od onih koji mu ni po čemu nisu dorasli!).

Kao što su se desetine omladinaca smenjivale čuvajući danonoćno grafit sa likom Ratka Mladića, tako će novobdelci da drežde pored da ne kažem čega.

Sa predsednikom su – ako se partijsko članstvo i ospe, ili ispadne verolomno – još uvek lojalisti i Jelena Milić.

Naš vlasnik koji je od prijatelja Anglosaksonaca naučio da nema na svetu besplatnog ručka, i koji razume samo jezik kupoprodaje, potplaćivanja, pretnji i ucena, mora da je zapanjen koliko je njegovih podanika spremno da radi nešto posve besplatno, nauštrb svog komfora, a radi vraćanja zajednice na put razuma, istine i zakona.

Kao što čovek misli da mu pripada kvalitetnija rodbina, tako i vladar smatra da mu pripada kvalitetnija omladina, poput njegovog komsomola od kojeg je uzaman tražio da mu slobodno saopšte makar jednu primedbu na njegovo svevlašće.

Noga je, nagazivši gas, računala da će probijanje kordona biti lepo primljeno ako glas o tome bude dopro do ušiju svetlog cara!

Zar sukob premijera i predsednika nije znak i dokaz o podeli vlasti?!