Svaki je razgovor lekovit, pogotovo kad sam ja učesnik, ili još bolje moderator (u solilokviju sam dosegao vrhunac, kail sam da se okrenem drugima, jer pametan čovek uči i od onih koji mu ni po čemu nisu dorasli!).

Kao što su se desetine omladinaca smenjivale čuvajući danonoćno grafit sa likom Ratka Mladića, tako će novobdelci da drežde pored da ne kažem čega.

Sa predsednikom su – ako se partijsko članstvo i ospe, ili ispadne verolomno – još uvek lojalisti i Jelena Milić.

Naš vlasnik koji je od prijatelja Anglosaksonaca naučio da nema na svetu besplatnog ručka, i koji razume samo jezik kupoprodaje, potplaćivanja, pretnji i ucena, mora da je zapanjen koliko je njegovih podanika spremno da radi nešto posve besplatno, nauštrb svog komfora, a radi vraćanja zajednice na put razuma, istine i zakona.

Kao što čovek misli da mu pripada kvalitetnija rodbina, tako i vladar smatra da mu pripada kvalitetnija omladina, poput njegovog komsomola od kojeg je uzaman tražio da mu slobodno saopšte makar jednu primedbu na njegovo svevlašće.

Noga je, nagazivši gas, računala da će probijanje kordona biti lepo primljeno ako glas o tome bude dopro do ušiju svetlog cara!

Zar sukob premijera i predsednika nije znak i dokaz o podeli vlasti?!

Dok razbolevše se društvo bespomoćno gleda unaokolo gubeći svakim danom nadu u oporavak, jedan čovek pomno prati izvješća o vlastitoj poštovanosti i voljenosti, čita to sa, za mene, zastrašujućom usredotočenošću.

Život. Sve to ne zavisi od mene. Setim se kako beše lep, nad vodama dubokim nekim, kao Mesec beo, sa lukom tankim i mekim, jedan most.

Za lično mene otkriće Dubravuške ravno je otkriću, umalo ne rekoh otkrovenju litijuma.