Nekada je najveći problem u ratarstvu bila zima. Da li će pasti sneg, ili će biti „golomrazica“ koja može ugroziti nezaštićene useve? Ali zime su već godinama blage, a kako kaže dr Jasna Mastilović sa Instituta BioSens, jedan od naših vodećih stručnjaka za pšenicu, danas je veći problem da li će pasti sneg u aprilu…

Jedna od najvažnijih lekcija urbanizma glasi: naša svakodnevica, od mesta gde idemo u kupovinu do vremena koje provodimo svaki dan u saobraćaju, rezultat je planskih odluka – ili njihovog nedostatka.  Kako objašnjava dr Bojana Zeković, docentkinja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, ova svakodnevica utiče i npr. na naše emisije gasova staklene bašte, jer nije mala…

Stočarstvo je na globalnom nivou veliki izvor emisija metana, moćnog gasa staklene bašte. Kako u razgovoru kaže dr Danijela Kirovski, redovni profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, razlog tome je u načinu na koji krave vare hranu koju jedu – tj. u njihovom buragu, u kojem se proizvodi velika količina metana (dominantan izvor emisija…

Do pre samo nekoliko decenija, u Srbiji se događala u proseku jedna suša na svakih deset godina. Ali više nije tako: od 2011. do 2020. godine bilo ih je čak pet – jedna suša svake druge godine. Ovo je samo jedan od primera kako su klimatske promene već uticale na vreme, ali i na život…

U poslednjoj epizodi prve sezone Klima101 podkasta sa profesorom Vladimirom Đurđevićem razgovaramo o najčešćim mitovima i zabludama o klimatskim promenama.   1. Milankovićevi ciklusi su odgovorni za porast temperature na Zemlji u poslednjih 150 godina 0:00  2. Aktivnost Sunca je porasla u poslednjih 50 godina i to izaziva klimatske promene 09:30  3. Više CO2 u atmosferi…

Ceo svet trenutno boluje od zavisnsoti od fosilnih goriva. Čitava svetska privreda i praktično sav napredak civilizacije u poslednjih 200 godina napajan je pomoću sagorevanja uglja, nafte i gasa, međutim za to smo platili skupu cenu. Naši vazduh i voda su zagađeni, a planeta je vać sada toplija za oko 1,2 °C u odnosu na…

Nova istraživanja sprovedena među mladim ljudima u zapadnim državama pokazuju da se sve više njih odlučuje za karijeru koja na neki način doprinosi rešavanju problema u životnoj sredini ili borbi protiv klimatskih promena. Kako je jedna učesnica istraživanja rekla „nema smisla raditi bilo šta drugo”, a ono što je interesantno jeste da se mladi ne…

Veliki projekti pošumljavanja postali su veoma popularni poslednjih godina, kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu, i često se predstavljaju kao glavni alat u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, da li je zaista tako? U ovoj epizodi razgovaramo o potencijalu pošumljavanja kao glavnog oružja za borbu protiv klimatskih promena, ali i tome šta je…

Da li znate da je termin ugljenični otisak zapravo izmislila kompanija Bristish Petroleum za potrebe jedne od svojih marketinških kampanja? Cilj je bio prebaciti odgovornost za klimatske promene na pleća pojedinca, dok se istovremeno kompanija predstavlja kao društveno odgovorna. Klimatske promene su jedan sveobuhvatan problem i u javnosti se često diskutuje o načinima njegovog rešavanja….

Planeta se u poslednjih 150 godina zagrejala za oko 1,2 °C. I dok je porast temperature najočigledniji efekat klimatskih promena, zagrevanje naše planete sa sobom nosi i brojne druge posledice. Topljenje polarnih kapa i glečera, porast nivoa mora, snažnije oluje, češće suše… sve su to stvari koje nas čekaju u budućnosti ukoliko ne zaustavimo emisije…