GAVRILO: „Čovek prestane da diše kad se nađe pred takvom zlatosti! I onaj ko po prirodi to nije, ne može a da ne postane zlatoljubiv ili zlatojed. Čitave gomile zlata i srebra u tri čovekove visine, razni zlatni predmeti, od pehara do ogrlica, od novčića do dragulja, od zlatovršnih kopalja do zlatokovnih mačeva, od zlatotrona…

GAVRILO: „U našem narodu se odvajkada strogo zabranjivalo prljanje vode, svete ili ne, jer se znalo da bez nje nema života. Žeđ se mnogo teže trpi od gladi. Gladan čovek može skoro svašta da jede, pa i da preživi, ali samo čistu vodu može da pije. A veruje se, ne samo zbog toga, da kod ovakvih izvora žive…

GAVRILO: „Marko je Ratnik iz Proročanstva, po kojem će on voditi vojsku koja će zaustaviti bauke iz Ada. Zato moramo hitati u Bezdno da on uspostavi znamen, da pročita šta mu je suđeno, da sazna kako će se sve završiti.“ Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA! Za najnovije informacije u vezi sa radio dramskim serijalom „Kosingas“ posetite…

GAVRILO: „Uvek se sa setom setim te noći, Jakove, jer prilike behu krajnje neobične. Tu noć kao da nismo bili opkoljeni mrakačama i njihovim ljudskim slugama, pa je u toj teškoj tami samo naša vatrica gorela kao sveća na kraju tunela. Nas dvojica sedesmo oko nje, u veseloj priči, uljuljkani toplinom i zaštićeni krugom njene…

GAVRILO: „I meni je prijalo da ležim ispružen na svojoj ponjavi, i ko zna dokle bih tako dremao da mi se ne učini da mi je neko nešto nerazumljivo šapnuo na uvo! Trgnuh se kao ošinut i odmah se latih Kurjaka! Već ga do pola izvadih iz korica, kad pred sobom ugledah vilu Ravijojlu. Srce…

GAVRILO: U polutami tunela, obasjan samo jednom bakljom, iz zemlje je virio najveći deo beloužarenog alatira i crvenkasto sjajni simbol Drveta sveta uklesan na njemu. Ne mogah da odvojim pogled od tog čudesnogbeloužarenog komada čovečje visine i širine dva lakta. I krenuh prema njemu; možda bih i zaboravio da je beloužaren i dotakao bih ga…

GAVRILO: „Nezadugo potom začusmo pljeskanje po vodi, pa vodenjaci i rusalke stadoše da izranjaju. Ali nastade i neka pometnja među njima, pa i glasno gunđanje i proklinjanje. Ubrzo shvatih da se zapravo plaše da dotaknu gujin kamen, pa se sklanjaju od njega kao đavo od krsta i smetaju jedni drugima.“ Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA! Za…

GAVRILO: „Još dugo tako sedesmo i pričasmo o tankoj granici koja razdvaja dva sveta. S jedne strane beše stara vera, s druge hrišćanstvo, i obe vuku narod koji je u sredini. A Marko je sve bolje shvatao ulogu kosingasa i našu borbu koju obe strane osuđivaše, a samo je prost narod umeo da je ceni….

GAVRILO: „Uomulje ti je čudo, Jakove. Možeš ga se plašiti, ali te uvek privlači njegova čarolija. Kad zakoračiš u njega, ulaziš u drugi svet. Svet u kome je nekad i čovek živeo dok nije naselio gradove. Dok gledah strme litice, osetih zebnju u srcu, ali i radost. Kažem ti, Jakove, čudo su Uomulje!“ Napomena: SLUŠATI…

GAVRILO: Kad se on polako spusti na zemlju, ni deset koraka od nas, pogleda nas prodornim očima kao da nam gleda u dušu. A kako i ne bi? Strahor je to, strašan i jak bog. Pred njim nema tajni, nema skrivanja. Pred njim se čovek oseća kao golišavo odojče, ranjivo i nezaštićeno. Napomena: SLUŠATI PREKO…