GAVRILO: Ovde smo da ga zaustavimo! On to zna i zato je okupio svoje horde. Ali neće mu uspeti pobratime, jer su tamo dole svi do jednog bezdušnici koji se klanjaju mrakobesu, niko nema srce i dušu! Niko ne ume da voli, da se žrtvuje za porodicu, za svoje prijatelje, za tuđu decu! Oni nemaju…

GAVRILO: „Ne znamo ni odakle će se pojaviti, ni da li mu trčimo pravo u čeljust. Odmah mi bi jasan sam izgled ulaza Surma, upozorenje da nemani ulazimo u ždrelo! Abirga beše tolika da je bilo smešno pomisliti da je gađam Zmijavom, a kamoli da je bockam Kurjakom. Leđa joj behu golema kao brdo kome…

PREMINUO JE RADOJE ČUPIĆ, NAŠ HRABRI KOSINGAS. GAVRILO: „A ja, ponizan pred Gospodom monah Gavrilo, bejah sveštenik i vitez od Reda Zmaja, a za pojasom nosih praćku Zmijav, na vilenjačkom Vritra, jer je račvasta kao zmijski jezik, i kratak mač Kurjak, na vilenjačkom Vilti, iskovan u doba pre potopa, kada su ljudi i neljudi vodili…

GAVRILO: „Jedini dan u godini kad sam potpuno bespomoćan i prepušten na milost sudbini. Todorova subota. Prokletstvo todorca Sketebe i njegove kletvene sablje, zbog koje svake godine na Todorovu subotu moje stare zledi krvolipte kao prvog dana. Moj prijatelj i učitelj Derom od Rodopa, sa kojim sam bio kada mi se to prvi put desilo,…

GAVRILO: „Ostavih Marka u nedoumici ne želeći da mu poverim neke svoje skrivene strahove. Bar dok ne budem siguran. Sve je bilo i suviše strašno. Najednom se osetih kao opkoljena zver. Toliko bejasmo zaokupljeni ovim vestima da prosto ne primetismo kad smo stigli pred krčmu.“ Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA! Za najnovije informacije u vezi sa…

GAVRILO: „Iz Žiče smo krenuli na sever jednim manje poznatim putem. Zaobišli smo Divljački kraj u širokom luku, pre pređosmo Vučje polje do padina Perunike. Zbog velikog snega izgubismo nekoliko dana dok smo se probili do reke Gruže na severu. Pređosmo je zaleđenu i izbismo na Rosulje.“ Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA! Za najnovije informacije u vezi sa radio dramskim serijalom…

GAVRILO: „Ah, Jakove, da samo vidiš kako izgleda snežava Žiča! Kao Božji dar, kao Božji biser. Uliva ne samo veru, već ispunjava i čudesnom snagom. Svi putevi k njoj behu dobro utabani, mnogi vernici joj hitaše na ovaj veliki praznik. U vazduhu se osećao duh praznovanja. Rođenje mladoga boga. Zar može biti boljeg i lepšeg povoda…

GAVRILO: „Neko je to morao da uradi, a ko bi drugi nego li kosingas? Badnjak beše simbol mladoga boga, a Svetovidov zahtev se u tome ogledao: da uzmemo badnjak u njegovo ime, kao u ime mladog dolazećeg boga i da ga spalimo usred njegovog hrasta na Belom izvoru. Jer odvajkada se u nas slavio dolazak i odlazak tri brata:…

GAVRILO: „Nešto me preseče u stomaku i obuze me jeza. I bio sam u pravu. Otkrih krzno, a pod njim leži Vučen. Kolena me izdaše, pa kleknuh kraj njega. Stegnu mi se srce i guša, pa osetih neku čumu u grudima. Uzdahnuh duboko, pa mu lagano uzeh mrtvenu glavu u krilu. Sklonih mu kosu sa lica i ponadah se…

GAVRILO: „Ta živa tvar na našoj kućici su zapravo zlodusi mraze koji su je svojim telima celu prekrili, pa svojim kandžama grebu po drvetu dok se penju ili kopaju po njoj. Zato i ovi, kad me ugledaše, stadoše da njuškaju vazduh ne bi li osetili moj strah ili nesigurnost, ali ništa od toga. Moj gnev…