Počinjemo od predsednikovog rođendana, bakljada i štafete, jer Srbija. Odatle pravo na Šapića, sat ne radi, kružni tok ne radi, logika ne radi. Tu onda uleće stara boljka: opozicija, studenti, DS, Kreni-promeni, svi u istom loncu, a svako misli da će baš on da izađe čist. Neko čeka pravi trenutak, neko čeka da ga studenti…

Raspisani lokalni izbori. Kratki rokovi, duga tradicija iznenađenja. I taman kad pomisliš da znaš ko je opozicija, pojavi se nova lista “iz naroda” . Model je jednostavan: ne moraš da pobediš, dovoljno je da otkineš 2%. Malo za tebe, taman dovoljno da neko drugi izgubi. U međuvremenu, svi se kunu da se “ne bave politikom”….

Ima protesta. Ima batinaša. Ima kordona i trčanja levo-desno. Ali nema više onog osećaja da smo na ivici nečega velikog. Pričamo o Valjevu, Novom Sadu, Beogradu. O besu koji je realan, ali rasut. O “samoodbrani” koja zvuči hrabro dok je izgovaraš na mrežama, a mnogo manje kad stojiš pred naoružanim kordonom. O šetnjama koje liče…

Objavljen je novi spisak meta, a cilj je jasan, da se mi bavimo time ko je na spisku, umesto činjenice da je sama ideja spiska zlo i metoda zastrašivanja. Otvaramo pitanje koje nas stalno razbija iznutra: šta danas znači “saradnja sa režimom”? Gde je granica između institucije, posla i političkog legitimisanja Druga velika tema: verbalna…

Nešto se dešava, a niko ne priča o tome? U nekoliko dana: bombe na “high profile” mestima (uključujući i bizaran detalj sa Čolinom kućom), i utisak da to nije ni sitna poruka ni “lokalna svađa”, nego signal da je došlo do sukoba unutar mafije. Paralelno, vraćamo se na temu koja nikako da umre: studenti–opozicija. Ako…

Odnos studentski pokret vs, opozicione stranke je i dalje inspirativnija tema nego opozicija protiv vlasti. Priča se opet o opciji „svi na jednoj listi“ koju će izgleda, bez obzira na sastav, predvoditi gospodin Đokić, čije je zadatak da izbaci „slona iz sobe“. Koliko je rektor bio zvezda svetosavskog mitinga tih dana je u parlamentu „sijao“…

Posle skoro mesec dana pauze, vraćamo se direktno u realnost. Svet klizi ka autoritarnom cirkusu, Srbija tapka u mestu, a mi i dalje tražimo magično rešenje. Pričamo o globalnim trendovima, Evropi koja više nije romantična ideja nego nužnost, o izborima za koje svi znamo kako će izgledati.

Fokus je na iluzijama koje se uporno ponavljaju: da će se režim sam srušiti, da je haos znak njihove snage, da “još malo pa gotovo”. A istina je da se ništa se ne završava samo od sebe, pogotovo ne u zemlji naviknutoj da trpi. Razgovor ide i ka nama: kako se apatija prodaje kao realizam,…

Prolazimo kroz spoljnu politiku Srbije koja ne postoji, Evropu koja je skoro pa digla ruke, Rusiju koja nas drži za gušu, i vlast koja se ponaša kao da je sve to normalno. Razvaljujemo i mit o famoznom “nadideološkom pokretu”: kad se zagrebe ispod površine, ispadne da je nadideološki samo dok ne vidi EU zastavu, a…

Svašta smo čuli prateći izveštaje sa lokanih izbora u tri opštine. A onda prelazimo na „Mexican standoff“ srpske politike, gde smo mi građani nenaoružani statisti, a vlast drži sve puške i bukvalno i metaforički. Objašnjavamo kako izgleda trenutak kada režim shvati da bi mogao da izgubi i zašto je to za njih opasniji scenario nego…