emisiju „Puna Usta Poezije“ uređuju poetski maharadža Žak i njegova telohraniteljica Maja. oni nisu kritičar*ka niti stručnjak*kinja za poeziju. ali jesu poetski naelektrisani. smrtno ozbiljni. iako se slušaju lako i dođu kao zamena za sve moguće sedative, istovremeno imaju i efekat dizalica. čitaju vam pesme u ritmu poetahikardije. poezija ih jako radi i nadaju se da će tako zaraziti i druge, gradeći pesmu po pesmu u zgradi poezije za ljude. znači za sve ljude. ajd dobro, skoro sve ljude. dok se ne izborimo za svet u kojem će poezija zbilja biti za sve..