Rođena  5. oktobra 1987 u Bačkom Petrovcu, – u vreme, kada je u vojvođanskim selima gde su živeli Slovaci i Slovakinje, narodna jednostavnost i rustikalnost pripadala opusu identitetskih obeležja i svakodnevnih vrednosti, pa čak i normi, a odlazak jedne devojke na studije likovne umetnosti bilo nepojmljivo – Zuska Medveđova, jedna od prvih slovačkih vojvođanskih slikarki, stasala je u porodici, koja je pre svega bila seljačka. 

To se u znatnoj meri odrazilo i na njenom stvaralaštvu: u tematskom smislu, ali i likovnom shvatanju. 

Zuska je bila skromna seoska devojčica, koje je postala drugačija i posebna. Zuskinu “posebnost” koja nije mogla, i nije ni trebala da ostane skrivena, možemo posmatrati u kontekstu modernizacije društva krajem 19. i početkom 20. veka, kada dolazi do postepenog modifikovanja društvenih obrazaca karakterističnih za ovo područije u kojem još uvek dominiraju patrijarhalna shvatanja o podređenosti žena. Tada je to, zasigurno, bilo još izraženije, i Zuskin iskorak ka ostvarenju svojih želja da studira likovnu umetnost i da se njome bavi do kraja života nikako nije bio lak poduhvat, već na neki način i borba, jer svedočimo tome da emancipacija žena je i dan danas samo delimično ostvarena.

*U ovoj epizodi podkasta korišćene su informacije i odlomci iz monografije Zuska Medveđova – Likovno delo autora Jana Kišgecija i Vladimira Valenćika, i knjige Pozvana iz sećanja autora Pavela Mučajija. Glas Zuski Medveđovoj pozajmila je Viera Dorčova Babjakova, prevod: Edita Povolni Kmećko, podkast producentkinja: Aleksandra Bučko, autorka, novinarka i naratorka: Vladimira Dorčova Valtnerova.