Dobro do\u0161li u XXIX izdanje Georeporta na portalu Velike pri\u010de. U poslednjih par nedelja pri\u010da se mnogo o Napoleonu, prvenstveno zbog filma Ridlija Skota koji je izazvao brojne polemike i reakcije. Generalno, britanski re\u017eiser nije uspeo da iza\u0111e iz kli\u0161ea koji su nametnuli britanski istori\u010dari. <\/p>\n
<\/p>\n
Na sre\u0107u Napoleonovih po\u0161tovalaca, film nije tako dobro napravljen da bi ostao upam\u0107en. Za godinu dana, a pogotovo deset ili 50, malo ko \u0107e ga gledati i ne\u0107e uticati na kreiranje mi\u0161ljenja budu\u0107ih generacija o Napoleonu. U na\u0161em dobu za kreiranje stava o nekom periodu ili nekoj li\u010dnosti mnogo je efikasnije napraviti dobar i gledljiv film nego napisati deset knjiga ili uraditi seriju nau\u010dnih radova ili dokumentaraca. <\/p>\n
<\/p>\n
Ako ikome pristaje Njego\u0161eva „blago onome ko dovijeka \u017eivi, imao se ra\u0161ta i roditi“, onda je to Napoleon Bonaparta. Ko bi mogao da se pohvali da su ga opevali i oplakali najve\u0107i nema\u010dki pesnici Johan Volfgang Gete i Hajnrih Hajne, prvi me\u0111u engleskim poetama D\u017eord\u017e Gordon Bajron, gromade me\u0111u Rusima Aleksandar Pu\u0161kin i Mihail Ljermontov, otac moderne italijanske knji\u017eevnosti Alesandro Manconi.<\/p>\n
<\/p>\n
Sa istorijske distance moglo bi se zaklju\u010diti da niko nije bio tako blizu ostvarenja sna o Sjedinjenim Evropskim Dr\u017eavama kao Napoleon. \u0160tavi\u0161e, neko bi ga mogao smatrati i praocem federalne EU. Mnogo pre o\u010deva moderne EU, Roberta \u0160umana, \u017dana Monea i Altijera Spinelija, Napoleon je imao viziju ujedinjene Evrope u kojoj bi postojala jedinstvena administrativna struktura, sa zajedni\u010dkom monetom, pravosu\u0111em. <\/p>\n
<\/p>\n
#georeport #velikeprice #napoleon #napoleon2023<\/p>\n
<\/p>\n