Novo izdanje Georeporta pred vama druga\u010dije je od ostalih jer je posve\u0107eno u celosti Sarajevskom atentatu na Vidovdan 1914. godine i motivima za po\u010detak Velikog rata. Pojedini istori\u010dari prave paralelu sa vremenom koje je prethodilo po\u010detku Prvog svetskog rata sa dana\u0161njim okolnostima, naravno sa drugim glumcima, ali vi\u0161e-manje istim ulogama.<\/p>\n<\/p>\n
Pomenuto pore\u0111enje bazira se na neshvatanju dobrog dela javnosti pripreme pozornice za rat. Pre sto i kusur godina Evropa je izlazila iz perioda nazvanog \u201ebelle \u0435poque\u201c ba\u0161 kao \u0161to sada izlazi iz beri\u0107etnog perioda nakon pada Berlinskog zida ne uvi\u0111aju\u0107i da se planetarna pozornica promenila. <\/p>\n
Kao da smo ponovo postali \u201emese\u010dari\u201c, kako je onda\u0161nju Evropu definisao u svom istorijskom bestseleru Kristofer Klark.<\/p>\n<\/p>\n
Posebnost na\u0161eg ugla gledanja je u tome \u0161to smo ovu pri\u010du bazirali isklju\u010divo na britanskim izvorima, odnosno londonskom \u201eTajmsu\u201c uz dodavanje konteksta, tamo gde je bilo neophodno.<\/p>\n<\/p>\n
Listaju\u0107i brojeve \u201eTajmsa\u201c s kraja prole\u0107a i po\u010detka leta 1914. godine, sti\u010de se jasan utisak da pucnjevi Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu nisu bili okida\u010d za po\u010detak Prvog svetskog rata, ve\u0107 su bili zloupotrebljeni od tada\u0161njih velikih sila, pre svega Nema\u010dke, da se obra\u010dunaju sa evropskim takmacima: Velikom Britanijom na moru i Francuskom i Rusijom na kopnu.<\/p>\n<\/p>\n