{"id":71891,"date":"2023-03-27T06:47:05","date_gmt":"2023-03-27T04:47:05","guid":{"rendered":"https:\/\/podcast.rs\/?p=71891"},"modified":"2023-03-27T07:08:20","modified_gmt":"2023-03-27T05:08:20","slug":"umologija-ep-7-stres-i-dobre-strategije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/podcast.rs\/en\/umologija-ep-7-stres-i-dobre-strategije\/","title":{"rendered":"Umologija, ep 7: Stres i dobre strategije"},"content":{"rendered":"

SCENA I<\/strong>:<\/p>\n

Ulazi u sobu, lupa vratima, baca torbu.<\/p>\n

Otklju\u010dava telefon, kuca poruku:<\/p>\n

Jovana<\/strong>: Zna\u0161 onaj ose\u0107aj kad ima\u0161 1000 i jednu obavezu i kad ti se dodatna jo\u0161 jedna, i iako je mala – ona bude ta kap koja prelije \u010da\u0161u?
Uzdah<\/p>\n

Ba\u0161 se pla\u0161im da ne\u0107u sti\u0107i sve da uradim. I jako me to pritiska. I konstantno ljudi oko mene govore \u201cstigla bi sve kada ne bi bila toliko na telefonu\u201d ali ne razumeju da ja stvarno ne znam kako da se nosim sa svime time. .<\/p>\n

Uzima kesicu \u010dipsa, otvora je, po\u010dinje da \u017eva\u0107e. usput odlazi do kompa, klikne mi\u0161om i pu\u0161ta numeru \u201eMilano \u2013 Driving cars onto Mars\u201c<\/p>\n

\u00a0Numera ide kratko i kre\u0107e uvod<\/p>\n


UVOD:
<\/strong><\/p>\n

Jovana<\/strong>: Dobrodo\u0161li u jo\u0161 jednu epizodu podcast-a Umologija<\/em>! Ovde zajedno u\u010dimo vi\u0161e o sebi i o nezi mentalnog zdravlja. Do sada smo spomenuli mnogobrojne stresne situacije, od \u0161kolskih, svakodnevnih stresova, pa sve do onih ozbiljnijih kao \u0161to su zavisnost, boravak na psihologiji, itd. U ovoj epizodi slu\u0161amo Milicu Lazi\u0107, doktorku psihologije i jednu od osniva\u010dica psiholo\u0161kog centra MentalHub, koja \u0107e nam pomo\u0107i da saznamo vi\u0161e o samom pojmu stres i da\u0107e nam i neke savete u vezi sa istim. Takodje, u nastavku epizode \u010du\u0107ete i odgovore par mladih ljudi na pitanje \u0160ta radi\u0161 kada si pod stresom<\/em>. Kako svi mi u nekim momentima do\u017eivljavamo stresne situacije, ova epizoda mo\u017ee mo\u017eda da doprinese na\u0161em pogledu na sve to i pomogne nam da se bolje nosimo sa datim situacijama, pa samim tim podelite ovu epizodu i drugim, vama bliskim ljudima i hajde da zajedno negujemo svoje mentalno zdravlje.<\/p>\n

\u00a0Jovana<\/strong>: Milice, hajde da krenemo od pitanja\u00a0 \u0160ta je to uop\u0161te stres i kako se manifestuje u na\u0161em telu<\/em>?<\/p>\n

\u00a0Milica:<\/strong> To je vrlo individualno. Nekako razli\u010diti \u017eivotni doga\u0111aji mogu izazvati razli\u010ditu reakciju kod ljudi u zavisnosti od toga kako je mi procenjujemo. Da li je za nas na neki na\u010din ugro\u017eavaju\u0107a, da li je smatramo gubitkom ili ne. Tako da mo\u017eemo da ka\u017eemo da jedan isti doga\u0111aj mogu ljudi druga\u010dije da do\u017eive i mo\u017ee u razli\u010ditoj meri da bude stresno za razli\u010dite osobe ili \u010dak za neku osobu da ne bude stresan uop\u0161te, dok za drugu mo\u017ee da bude do\u017eivljen kao neki veliki izazov ili \u010dak kao kao neka vrsta gubitka. U skladu sa tim postoje brojne individualne razlike i na\u010din na koji se stres manifestuje u na\u0161em telu. Neko na primer do\u017eivljava samo blagu anksioznost povodom toga \u0161to se de\u0161ava, dok neki ljudi mogu da imaju razli\u010dite fizi\u010dke simptome toga. Da su pod stresom, da im se znoje dlanovi ili da ose\u0107aju vrtoglavicu i tako dalje, da imaju \u017emarce po telu,.. Tako da se mi svi me\u0111usobno razlikujemo, odnosno bar postoje grupe ljudi koje se me\u0111usobno razlikuju po na\u010dinu kako na\u0161e telo u stvari \u0161alje poruku da smo pod stresom.
Jovana<\/strong>: Kako da prepoznamo da je neka situacija za nas stresna?<\/p>\n

\u00a0Milica:<\/strong> Najrazli\u010ditije situacije mogu da budu stresne za nas \u010dak postoji i takozvani naziv EU-stress, koji govori o tome da neki doga\u0111aji koji nama na prvu loptu izgledaju kao vrlo sre\u0107ni \u017eivotni doga\u0111aji, poput ven\u010danja, ro\u0111enja deteta, i tako dalje, za ljude mogu da budu stresni ako je sam povod da ka\u017eemo prijatan i ovaj povod za neku radost. Tako da najrazli\u010ditiji \u017eivotni doga\u0111aji mogu za nas da budu stresni. Kako od onoga \u0161to nam se de\u0161ava u \u0161koli,do onog \u0161to nam se de\u0161ava u medjuljudskim relacijama, tokom ispunjavanja nekih \u017eivotnih zadataka ili nekih ciljeva koje smo sami sebi postavili, pa do nekih zaista velikih \u017eivotnih doga\u0111aja kao \u0161to su gubitak voljene osobe ili preseljenje u drugi grad ili na primer saobra\u0107ajna nezgoda i tako dalje. Zna\u010di razlikujemo veliki dijapazon onoga \u0161to \u0161to mo\u017ee nama da bude izazovno i u zavisnosti od uzrasta u kom se nalazimo i u zavisnosti od kapaciteta koji imamo,a i u zavisnosti od vrste i intenziteta tih stresora sa kojima se suo\u010davamo.<\/p>\n

Jovana<\/strong>: A da li postoji na\u010din da prepoznamo da je taj stres vi\u0161e nego \u0161to mi mo\u017eemo da procesuiramo?<\/p>\n

Jer, svi se susre\u0107emo sa stresom. Zapravo, interesuje me da li se nekada desi neki doga\u0111aj, preko kojeg mo\u017eda i pre\u0111emo, kao \u201ea, desilo se, idem dalje\u201c, a zapravo je to bilo stresno za nas? Milica obja\u0161njava da \u0107emo se tokom \u017eivota susresti sa razli\u010ditim stresorima koje \u0107emo prepoznati kao da je ne\u0161to u \u010demo nismo imali prethodno iskustvo ili kao ne\u0161to \u0161to u ovom trenutku prevazilazi na\u0161e kapacitete.<\/p>\n

Milica:<\/strong> Negde istra\u017eivanja pokazuju da svako od nas barem jednom u \u017eivotu do\u017eivi neko veliko \u017eivotno iskustvo, odnosno neki veliki \u017eivotni doga\u0111aj koji zna\u010dajno prevazilazi na\u0161e kapacitete i to je potpuno u redu i potpuno normalno da ustvari u nekim trenucima primetimo da je ne\u0161to za nas u tom trenutku previ\u0161e. Zato \u0161to je u stvari suo\u010davanje sa stresom jedan proces koji traje i potpuno je u redu i normalno da nam je potrebno vremena da sa nekim \u017eivotnim doga\u0111ajima iza\u0111emo na kraj. Naravno nije svaki, nije svako stresno stanje alarm, za to da vam je potrebna podr\u0161ka ili, ili neka pomo\u0107 i sa ve\u0107inom stresnih iskustava mi izlazimo na kraj sami svakodnevno. Me\u0111utim potpuno je u redu i da primetimo kada nam neki du\u017ei period, da smo pod stresom i da u stvari koristimo neke neadekvatne mehanizme kako taj stres da prevladamo, odnosno kako da se suo\u010dimo sa tim stresom i onda u takvim trenucima je skroz ok da se zapitamo da li su na\u0161e strategije dobre i da li je mogu\u0107e da nam je potrebna pomo\u0107 u tome da savladam neke bolje strategije.<\/p>\n

efekat: pipuupipupi rad mati\u010dne plo\u010de, kompjutera ne\u0161to piska<\/p>\n

\u00a0Jovana \u2013 obja\u0161njava<\/strong>: A sada, kako radi na\u0161 mozak:<\/p>\n

\u00a0Dva dela mozga su nam bitna za ovu pri\u010du: amigdala i prefrontalni korteks.<\/p>\n

\u00a0polako uplivava muzika u pozadini Cosmonkey – Old Sneakers\u00a0<\/p>\n

Amigdala je jedan deo grupe neurona koji se nalaze duboko unutar temporalnog re\u017enja, zapravo duboko centru mozga. Ona ima ulogu u obra\u0111ivanju pam\u0107enja, odlu\u010divanju i emocionalnim odgovorima \u2013 kao \u0161to su strah, anksioznost, agresija.<\/p>\n

\u00a0E sada, stres ili stresni odgovor po\u010dinje kada amigdala oseti pretnju.<\/p>\n

To mo\u017ee biti neka objektivno veoma stresna situacija, a mo\u017ee biti i ne\u0161to \u0161to nama predstavlja stres, gde se ose\u0107amo ugro\u017eeno na odre\u0111en na\u010din.<\/p>\n

\u00a0Mozak tada reaguje pokretanjem kaskade neurotransmitera i hormona \u2013 poput adrenalina, norepinefrina i kortizola, koji pripremaju na\u0161e telo za \u201cborbu ili beg\u201d ili \u0161te mo\u017eda nekada \u010duli na engleskom: fight or flight? E to je to.<\/p>\n

\u00a0Ali, ako na\u0161 mozak shvati da se ne mo\u017ee boriti sa stresom, parasimpati\u010dka grana na\u0161eg autonomnog nervnog sistema mo\u017ee pokrenuti odgovor \u201czamrzavanja\u201d u trenutku.<\/p>\n

\u00a0Odgovor \u201cborba\/beg\/zamrzavanje\u201d\u00a0 je veoma brz.<\/p>\n

Tako na\u0161e telo mo\u017ee reagovati na zmiju na putu, ili na automobil koji vam se pribli\u017eava, \u010dak pre nego \u0161to postanemo svesni sa \u010dim se suo\u010davamo.<\/p>\n

\u00a0Odgovor \u201cborba\/beg\/zamrzavanje\u201d je zapravo dobar, jer na poma\u017ee da pre\u017eivimo neposrednu opasnost.<\/p>\n

Aliiii. Problemati\u010dan je kada su u pitanju slo\u017eeniji me\u0111uljudski ili hroni\u010dnim stresorima.<\/p>\n

\u00a0Izdi\u0107i kratko muziku<\/p>\n

\u00a0Kada amigdala \u201cnatera\u201d na\u0161 mozak da odreaguje u trenutku, mo\u017ee do\u0107i do toga da se mi zamrzneo, pa kasnije ustvari odreagujemo. To izgleda tako da \u0107emo poslati besnu poruku, biti besni i posva\u0111ati se sa nekim nama blikim: roditeljima, prijateljima, kolegama, partnerima.<\/p>\n

\u00a0A sada uvodimo u pri\u010du prefrontalni korteks.<\/p>\n

\u00a0Prefrontalni korteks ili prednji korteks je mo\u017edana kora koja pokriva prednji deo frontalnog re\u017enja. Nalazi se iza \u010dela.<\/p>\n

\u00a0Ova regija mozga je uklju\u010dena u izvr\u0161ne funkcije, poput planiranja, dono\u0161enja odluka, kratkoro\u010dnog pam\u0107enja, izra\u017eavanja li\u010dnosti, moderiranja dru\u0161tvenog pona\u0161anja i kontrole odre\u0111enih aspekata govora i jezika. Prefrontalni korteks je ne\u0161to kao glavni direktor na\u0161eg mozga i razvija se jo\u0161 i kada napunimo 20 godina!<\/p>\n

\u00a0Sme\u0161ten blizu vrha va\u0161eg mozga, on prima informacije o izvoru stresa sporije nego amigdala.<\/p>\n

\u00a0A upravo nam on poma\u017ee u re\u0161avanju situacije sa amigdalom.<\/p>\n

\u00a0Jer mo\u017ee da po\u0161alje poruku amigdali da je sve bezbedno, i da mo\u017ee da isklju\u010di mod \u201cborba\/beg\/zamrzavanje\u201d.<\/p>\n

Tako\u0111e mo\u017ee da \u0161alje poruke drugim delovima mozga kako bi usmerio pa\u017eljiv i efikasan odgovor na stres.<\/p>\n

\u00a0kratka pauza<\/p>\n

\u00a0Kako ga mo\u017eemo aktivirati kada je ve\u0107 amigdala poslala signal za borbu\/beg\/zamrzavanje? Tako \u0161to \u0107emo sami sebe izve\u017ebati da u tim trenucima po\u010dnemo da razmi\u0161ljamo. To mo\u017ee da bude pitanje \u201eDa li sam sada \u017eivotno ugro\u017eena? I \u0161ta mi je sada potrebno ili \u0161ta \u017eelim?\u201c Ili \u2013 5,4,3,2,1 \u2013 nabrojim 5 stvari koje vidim. 4 stvari koje mogu da \u010dujem, 3 stvari koje mogu da dodirnem, 2 stvari koje mogu da pomiri\u0161em i jedna \u2013 \u0161ta ose\u0107am?<\/p>\n

kratka pauza<\/p>\n

\u00a0I u skladu sa time postupamo dalje. Na taj na\u010din po\u010dinjemo da mislimo, aktiviramo prednji korteks i ne reagujemo instiktivno, ve\u0107 promi\u0161ljeno.<\/p>\n

Ovo su, na primer, i taktike koje je na\u0161a uradnica nau\u010dila na psihoterapiji, i koje ve\u017eba.<\/p>\n

\u00a0numera ide jednu sekvencu, polako se vra\u0107amo u epizodu kako bi se slegle informacije<\/p>\n

\u00a0Jovana:<\/strong> Za ovu epizodu smo ispitali nekoliko mladih ljudi, srednjo\u0161kolaca, \u0161ta rade kada su pod stresom. \u010cu\u0107ete njihove odgovore, kao i komentar stru\u010dnjakinje, Milice, na njihove strategije. Pre toga \u0107e nam Milica ukratko re\u0107i koje su dobre i lo\u0161e strategije suo\u010davanja sa stresom, pa \u0107emo kroz li\u010dni primer iz \u017eivota mladih videti kako ih oni primenjuju.<\/p>\n

\u00a0Milica:<\/strong> \u0160to se ti\u010de strategija sa stresom ja bih rekla da su lo\u0161e samo one koje dugoro\u010dno su destruktivne, da tako ka\u017eem. A da u stvari postoje razli\u010dite strategije koje u razli\u010ditom trenutku mogu da nam pomognu. Mo\u017eemo na primer da ka\u017eemo da potiskivanje i nije neka dugoro\u010dno najadaptivnija strategija prevladavanja ili negiranje da se ne\u0161to desilo, ali u stvari u nekim kratkoro\u010dnim periodima mo\u017ee da nam pomogne i ukoliko to nije neki stil kako mi prevladavamo stres nego je u stvari na\u0161 mehanizam kako prevladavamo neku konkretno za nas izazovnu situaciju. To i ne mora da bude samo po sebi lo\u0161e. Tako da bih ja rekla da su lo\u0161e samo one strategije zbog kojih u stvari \u0107emo dugoro\u010dno da trpimo posledice. Na primeru konzumiranja alkohola ukoliko to nije samo evo pred ovaj ispit da se malo ovaj smirim, ovaj ve\u0107 je to neka strategija koja se dugoro\u010dno koristi u razli\u010ditim stresnim situacijama i ukoliko to vodi do neke zloupotrebe alkohola u budu\u0107nosti, to je lo\u0161a strategije. Iako u nekom konkretno kontekstu mo\u017ee biti dobra i efikasna u tom smislu da se smirimo ili da izgledamo relaksirnije i tako dalje. Tako da bih ja to tako nazvala, sve \u0161to vam poma\u017ee i sve \u0161to ima potencijal dugoro\u010dno da vam poma\u017ee i neka fleksibilnost u strategijama u zavisnosti od samog stresnog iskustva mo\u017eda su najbolji na\u010din kako da se suo\u010davamo sa stresom. U nekim okolnostima je mogu\u0107e da budemo usmereni na re\u0161avanje problema, u nekim okolnostima to nije mogu\u0107e. Kao \u0161to u nekim okolnostima je dobro da se bavimo emocijama, a u nekim okolnostima jednostavno nemamo vremena za to i mo\u0107i \u0107emo to tek kasnije. Tako da \u0161to ve\u0107a fleksibilnost u na\u010dinu na koji se suo\u010davamo sa stresom, pritom biranje strategija koje nisu destruktivne po nas, jeste dobar na\u010din kako dugoro\u010dno da o\u010duvamo na\u0161e mentalno zdravlje.<\/p>\n

\u00a0Jovana<\/strong>: Hvala ti, Milice! A sada da \u010dujemo mlade. Slu\u0161amo Aleksu, Umu, Andreja, i Ivu :<\/p>\n

\u00a0Aleksa:<\/strong> Generalno kad sam pod stresom moje re\u0161enje jeste da nekako pasivno ga se re\u0161im u smislu da ne radim ni\u0161ta aktivno kako bi se re\u0161io stresa, primer da odem u \u0161etnju ili radim ne\u0161to korisno \u0161to bi mi skrenulo misli, nego odlu\u010dim za varijantu da bi radije oti\u0161ao da legnem da spavam ili samo prele\u017eao ostatak dana ili ne znam oti\u0161ao na kafu da popijem i pro\u010ditao ne\u0161to na telefonu, da li neku knjigu, neki \u010dasopis, ne\u0161to i to bi manje vi\u0161e bilo to.<\/p>\n

\u00a0Jovana:<\/strong> A sada sledi Milica. Kako je ona \u010dula Aleksin odgovor i \u0161ta je uvidela u njemu:<\/p>\n

\u00a0Milica (odgovor aleksa):<\/strong> Pa zvu\u010di kao da je hteo da nam ka\u017ee da ustvari ne voli ba\u0161 da se bavi stresom, odnosno da mu je lak\u0161e da legne da spava i da ustvari ne razmi\u0161lja o tome \u0161to mu se desilo. I to je neka strategija koja je dosta \u010desta. Ona u nekim okolnostima mo\u017ee da bude dobra i da zaista pomogne naru\u010dito kod onih stresnih okolnosti koje se same re\u0161e od sebe, me\u0111utim u nekim stresnim okolnostima je potrebno da budem aktivni, na primer neke stvari se zaista ne re\u0161e same od sebe. Ono \u0161to je dobro \u0161to \u010dak i kada mi imamo utisak da mi ni\u0161ta ne radimo u kontekstu stresa, ipak ne\u0161to radimo, odnosno ipak se ne\u0161to de\u0161ava, ipak mi o tome na neki na\u010din razmi\u0161ljamo i tako dalje. Tako da iako on govori o tome da mu je najlak\u0161e da legne, da spava, da se distancira, vrlo verovatno radi i neke druge stvari kako bi iza\u0161ao na kraj sa stresom, samo ovo deluje kao neki prirodan na\u010din da se za\u0161titi i da pobegne od toga. I nismo mi nikada isklju\u010divo se na jedan na\u010din bavimo stresom, evo on je rekao: „Volim da legnem da spavam da ne zaboravim, ali onda volim i da pro\u010ditam neku knjigu, pa da napravim neku distrakciju“ i tako dalje. I verovatno radi neke druge stvari kako bi iza\u0161ao na kraj sa tim ose\u0107anjem.<\/p>\n

\u00a0Uma<\/strong>: Kad sam pod stresom uglavnom poku\u0161avam da odradim sve stvari koje su mi teret, ali \u010desto se desi i da samo da zapustim te stvari, zaboravim na njih i onda poku\u0161am da se opustim, ali uvek nekako budu tu pa onda moram da ih se re\u0161im na neki na\u010din. Ali \u0161ta najvi\u0161e radim to da odem aktivno, tipa da se pro\u0161etam, ili radim ne\u0161to \u0161to, \u010dime mogu da se opustim: gledam film, \u010ditam knjigu, pospremim sobu kad sam pod stresom jer je to najve\u0107i stres u mom \u017eivotu, moja soba. I uglavnom da, poku\u0161am \u0161to vi\u0161e da zapravo uradim ne\u0161to \u0161to \u0107e da skine taj teret sa mene jer je stres, su zapravo obaveze koje se natrpavaju. I pri\u010dam sa ljudima bliskim, porodicom i prijateljima.<\/p>\n

\u00a0Milica:<\/strong> A dobro ovde smo \u010duli raznorazne strategije prevladavanja i \u010dini mi se da je to ona fleksibilnost o kojoj sam govorila. Sa jedne strane tra\u017eenje socijalne podr\u0161ke, kao jedan veoma veoma va\u017ean resurs kako se izlazi na kraj sa stresom, a zatim usmerenost na re\u0161avanje problema. Onda neka vrsta distrakcije, relaksacije i tako dalje. Pa \u010dak u nekim momentima je govorila i o tome da voli da ne misli o tome odnosno da se distanciraod takve vrste iskustva i to joj verovatno sve zajedno poma\u017ee da iza\u0111e na kraj sa tim stresnim okolnostima gde ona prepoznaje verovatno svoje potrebe, da problem i re\u0161i, ali i da se od njega odmori, ali i zato da potra\u017ei pomo\u0107. Tako da je to sve ne\u0161to \u0161to su vrlo \u010desti odgovori, vrlo dobri odgovori kako se nositi sa stresnim iskustvima.<\/p>\n

\u00a0Jovana<\/strong>: \u010culi smo Umu, a sada sledi Andrej.<\/p>\n

\u00a0Andrej<\/strong>: Kad sam pod stresom radim vi\u0161e kao kombinaciju nekih stvari.Pod broj 1 da bi se smirio uzmem ne\u0161to da prezalogajim, ali u nekom op\u0161tem smislu da bih se opustio od stresa ili slu\u0161am neku dobru muziku, ili sam napravim ne\u0161to \u0161to mi se svi\u0111a, ili pogledam neku dobru serija ili film, dokumentarac neki,..<\/p>\n

Milica:<\/strong> Da dobro, \u010dini mi se da je ovde re\u010d o nekoj kombinaciji relaksacije i distrakcije, \u0161to vidimo na primeru ova dva momka koja su, koja su pri\u010dala za emisiju. Oni su o\u010digledno prona\u0161li na\u010din kako da ovaj sebi olak\u0161aju neki proces kroz koji prolaze, tako \u0161to su primetili da im je potrebno da od njega naprave pauzu i da nekako omogu\u0107e sebi zadovoljenje nekih potreba, da se smire i da se ose\u0107aju prijatno i tako dalje, i \u010dini mi se da im dobro ide.<\/p>\n

\u00a0Iva<\/strong>: Ja sam vrlo \u010desto pod stresom i tako\u0111e ne mogu ba\u0161 da se pohvalim sa bilo kakvim zdravim mehanizmom. U su\u0161tini \u0161ta naj\u010de\u0161\u0107e radim jeste da pozovem nekoga od svojih bliskih prijatelja ili \u010dlana porodice i pri\u010dam ili o tome oko \u010dega sam istresirana,mislim najvi\u0161e o tome, ali ponekad i o nekim drugim temama, poku\u0161am da skrenem misli sa stvari koje su mi istresirale. Me\u0111utim, neretko se de\u0161ava da odem na \u017eurku, popijem dosta, popu\u0161im jako puno cigara i tako dalje, zato \u0161to imam problem sa koli\u010dinom stresa koju ose\u0107am ve\u0107inom vremena i nekako najte\u017ee mi je da zapravo uzmem i da se iscimam oko toga \u0161to zapravo prouzrokuje taj stres. Tako da to se retko de\u0161ava i moji mehanizmi su definitivno kriminalni ali ne znam \u0161ta bih uradila povodom toga trenutno, tako da..<\/p>\n

Jovana<\/strong>: Upravo smo \u010duli Ivu. A hajde da vidimo \u0161ta nam psihoterapeutkinja Milica mo\u017ee re\u0107i iz primera:<\/p>\n

\u00a0Milica:<\/strong> Ovo je bilo jako iskreno i \u017eao mi je \u0161to ima taj do\u017eivljaj preplavljenosti stresom. Sa jedne strane vidim da je na\u0161la dobar na\u010din kako se ustvari, kako malo da se oslobodi tog do\u017eivljaja kroz razgovore sa porodicom prijateljima,.. Za \u0161ta sam ja i rekla da jedna od najboljih strategija regulacije emocija i uop\u0161te suo\u010davanja sa stresom. Me\u0111utim, ovaj drugi deo koji se ti\u010de nekog uzimanja alkohola i tako dalje, u nekim situacijama verovatno olak\u0161ava sam taj neki do\u017eivljaj da smo pod stresom, me\u0111utim dugoro\u010dno nije strategija koja je usmerena na to ili da proradimo sama ose\u0107anja koja imamo ili na to da re\u0161imo problem. Tako da to dugoro\u010dno mo\u017ee da bude ne toliko dobar mehanizam suo\u010davanja sa stresom.<\/p>\n

Jovana<\/strong>: Milica nam posle ovoga dodaje da su najbolji na\u010dini suo\u010davanja sa stresom uvek stvar pojedinca i da ne\u0161to \u0161to bi njoj u stresnim situacijama prijalo i bilo najefikasnije, mo\u017eda ne\u0107e biti za vas koji ovo slu\u0161ate. Dodaje i da samim tim u ovakvim situacijama treba da po\u0111emo od samih sebe, od na\u0161ih prethodnih iskustava, i da se zapitamo u kojoj meri je neka akcija ili na\u010din re\u0161avanja problema trenutno nama adekvatan i \u0161ta nam je to u pro\u0161losti bilo efikasno. Dakle, ne postoji neki konkretan recept za suo\u010davanje sa stresnim situacijama.<\/p>\n

muzika S\u00e9m\u00f8 – Fractured Timeline<\/p>\n

Jovana<\/strong>: Opet spominjem socijalne mre\u017ee. U nekoliko epizoda podkasta Umologije ih spominjem. Ali, ne mo\u017eemo da ih izbegnemo kada pri\u010damo o mentalnom zdravlju, jer, ukoliko ih ne koristimo dobro, onda zaista mogu lo\u0161e da uti\u010du na nas. I da sadr\u017eaji koje tamo vidimo budu stresni.<\/p>\n

Milica, u MentalHubu radi na projektu u okviru kog je i nastao i ovaj podkast. Projekat se zove Destigmatizator, a oni zapravo pronalaze sadr\u017eaje u medijima koji su napisani tako da mogu lo\u0161e da uti\u010du na na\u0161e mentalno zdravlje. I onda ih analiziraju. I objasne za\u0161to je ne\u0161to lo\u0161e i kako to uti\u010de na nas.<\/p>\n

A, ve\u0107 smo i mi sami svesni koliko lo\u0161ih stvari nam socijalne mre\u017ee donose, \u0161ta je sve toksi\u010dno na njima i kako mediji manipuli\u0161u na\u0161im emocijama svakodnevno.<\/p>\n

\u00a0Milica<\/strong>: To je opet individualno, zavisi od toga \u0161ta pratimo i zavisi od toga kako reagujemo na to \u0161ta pratimo. Svakako ono \u0161to je primetno jesu neki izazovni fenomeni koji odre\u0111enim grupama ljudi mogu da budu stresni, od onih koji su usmereni ne individue. U tom smislu nekog nasilja na internetu i tako dalje, a kada je u pitanju mediji onda su to u pitanju neki natpisi ili novinski tekstovi koji u stvari nose sa sobom odre\u0111eni sadr\u017eaj koji mo\u017ee biti stresan nekim ljudima. Tu pre svega mislim na, na primer, izve\u0161tavanje o tragi\u010dnim slu\u010dajevima, izve\u0161tavanje o patnji pojedinaca, koje mo\u017ee biti stresno, ne samo tim pojedincima i porodicama koje prolaze kroz te doga\u0111aje, ve\u0107 mogu biti stresni onim ljudima koji \u010ditaju. Naravno to ne zna\u010di da \u0107e svima to biti stresno, niti zna\u010di da onima kojima to budi neku emocionalnu reakciju, da ne mogu da iza\u0111u na kraj sa tom emocionalnom reakcijom, ali su nam mediji danas sve vi\u0161e takvi da ustvari na neki na\u010din ga\u0111aju na tu emocionalnu reakciju, da je proizvedu i samim tim da ustvari dobiju ve\u0107u pa\u017enju od nas.<\/p>\n

Jovana<\/strong>: Spomenula sam da je Milica jedna od osniva\u010dica psiholo\u0161kog centra MentalHub. Oni \u010desto na svojim dru\u0161tvenim mre\u017eama dele savete mladima i generalno njihovim pratiocima, u vezi sa razli\u010ditim temama u sklopu oblasti mentalnog zdravlja. Tako su po\u010detkom februara 2023. godine, kada su se desili tragi\u010dni zemljotresi u Turskoj, objavili post u kome govore koliko mediji i njihov lo\u0161 na\u010din izra\u017eavanja doprinose te\u0161kim emocijama u ovakvim situacijama. Milice, mo\u017ee\u0161 li da nam ka\u017ee\u0161 kako je ova vrsta \u0161irenja informacija \u0161tetna?<\/p>\n

\u00a0Milica:<\/strong> Da mislim zemljotres je sam po sebi ne\u0161to o \u010demu ne volimo da razmi\u0161ljamo zato \u0161to je ne\u0161to mimo na\u0161e kontrole i onda kada se to desi negde i ve\u0107 sada imamo informacije o broju \u017ertava i o tome kako je to izgledalo i kako su njihovi poslednji dani ili sekundi izgledale.U stvari onda je lako u medijima igrati se ljudskim emocijama, tako \u0161to \u0107emo ili objavljivati, odnosno \u0161to \u0107e objavljivati takve sadr\u017eaje u smislu slika, ili tako \u0161to \u0107e govoriti o tome da se to ne\u0161to na primer bli\u017ei Srbiji, iako Srbija nije takvo podru\u010dje gde su mogu\u0107i zemljotresi takvog stepena. I onda to ustvari \u0161alje poruku: ovo je ne\u0161to blizu vas, mo\u017ee da vam se desi i vidite kako to izgleda. \u0160to svakako mo\u017ee da uznemiri ljude, a kako da vam ka\u017eem, uznemireni ljudi su oni koji \u0107e pre kliknuti na tu vest i na taj \u0161okantni naslov. I zbog toga to nije dobro zato \u0161to u stvari ima pogre\u0161nu motivaciju koja stoji u pozadini svega toga. Zna\u010di ne da informi\u0161e ve\u0107 da zastra\u0161i, probudi neku emocionalnu reakciju kod nas kako bi smo bili vi\u0161e \u010ditali takve tekstove i bila njihova publika.<\/p>\n

Jovana<\/strong>: Takodje ste u jednoj od va\u0161ih objava pri\u010dali o \u0161tetnosti tekstova o popularnoj psihologiji u medijima. Na \u0161ta ste tu aludirali?<\/p>\n

Milica:<\/strong> \u010cesto se nalazi u medijima simplifikacija neke da ka\u017eemo psihologije ili saveta u vezi sa mentalnim zdravljem, zato \u0161to u stvari neke teme je zaista te\u0161ko prepri\u010dati, o nekim temama je nemogu\u0107e govoriti, na primer, u 800 re\u010di ili ve\u0107 koliki je novinski \u010dlanak. I onda se,a i neke teme je te\u0161ko razumeti ukoliko niste stru\u010dnjak i onda je najlak\u0161e prepri\u010dati neke brze, efikasne, jeftine savete sa tim kako da se suo\u010davate sa stresom i tako dalje. Evo ja dok sam pri\u010dala \u010desto sam govorila: „Zavisi, To je individualno,..“ i tako dalje i vi kad krenete sa tim onda to ba\u0161 ne zvu\u010di kao ne\u0161to \u0161to \u0107e privu\u0107i veliku pa\u017enju ljudima. Vi\u0161e \u0107e privu\u0107i pa\u017enju ne\u0161to: „100%! Budite sigurni da su ovo tri na\u010dina kako je najbolje da se suo\u010davate sa stresom!“ Osim \u0161to je to tako lako, pitko, zvu\u010di vrlo ubedljivo, u stvari ono \u0161to je problem sa tim jeste \u0161to to ne radi,\u0161to to nije ne\u0161to \u0161to zaista vi mo\u017eete da usvojite tako \u0161to \u0107ete pro\u010ditati neki \u010dlanak ili tako \u0161to \u0107ete samo ne znam poku\u0161ati da se pona\u0161ate u skladu sa tim savetima koje su vam dati tu. Naj\u010de\u0161\u0107e to nije tako jednostavno i zbog toga, psiholozi rade individualno du\u017ee vremena sa osobama i u skoro svim slu\u010dajevima nije mogu\u0107e zaista da ne\u0161to promenite samo zato \u0161to \u0107ete ne\u0161to da po\u010dnete na odre\u0111eni na\u010din da razmi\u0161ljate onako kako pi\u0161e u tim \u010dlancima. Ono \u0161to je opasno u tim \u010dlancima jeste to \u0161to \u0161alje poruku da je promena vrlo laka, da je briga o mentalnom zdravlju vrlo laka i da je u stvari, ako to ne umete da uradite, va\u0161 problem. Zato \u0161to je u stvari potrebno samo da pozitivno mislite, samo da pratite neka tri puta do sre\u0107e i onda ako vi niste sre\u0107ni ni kada ste, ovaj, sproveli ta tri puta onda je to va\u0161 problem zato \u0161to je to ne\u0161to \u0161to radi kod svih. I u tom smislu je lo\u0161 narativ jer \u0161alje poruku da smo mi krivi i da je to sve u na\u0161oj glavi, a da nema ba\u0161 previ\u0161e veze sa tim u kakvim uslovima \u017eivimo, kroz \u0161ta prolazimo, kakav je materijalni status u na\u0161oj porodici i tako dalje.<\/p>\n

\u00a0SCENA II
<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong>U sobi smo, ie muzika \u201cMilano \u2013 Driving cars onto Mars\u201d, \u010duje se na momente TV iz daleka (u dnevnoj sobi u ku\u0107i je)<\/p>\n

\u00a0Jovana razmi\u0161lja, presli\u0161ava se: <\/strong>\u0160ta sam danas nau\u010dila? Amigdala i prefrontalni korteks \u2013 impuls i razmi\u0161ljenje.<\/p>\n

I 5,4,3,2,1:<\/p>\n

5 stvari koje vidim: laptop, krevet, mi\u0161, kaktus, lampa.<\/p>\n

4 stvari koje mogu da \u010dujem: ventilator na laptopu, muziku, moje disanje i TV u dnevnoj \u00a0<\/p>\n

3 stvari koje mogu da dodirnem: \u0107ebe, moja ko\u017ea i moja kosa (efekat: trljanje ruke o ruku)<\/p>\n

2 stvari koje mogu da pomiri\u0161em: majica i ruka (efekat: miri\u0161e)<\/p>\n

\u00a0i jedna \u2013 \u0161ta ose\u0107am? \u2013\u00a0 besna sam. Pla\u0161im se da ne\u0107u sve sti\u0107i. Ali kada bolje razmislim, imam plan i bi\u0107e okej.<\/p>\n

\u00a0ide numera kratko \u201cMilano \u2013 Driving cars onto Mars\u201d<\/p>\n

\u00a0Jovana<\/strong>: Dakle da sumiramo, svako od nas svakodnevno prolazi kroz neke stresne situacije, a i svi smo bar jednom do\u017eiveli veoma veliki stres. Ne postoji jedan odredjen na\u010din koji bi bio efikasan za sve kad je u pitanju suo\u010davanje sa stresom, iako nam vrlo \u010desto mediji to pogre\u0161no prikazuju.<\/p>\n

Hvala Milici na bogatom razgovoru i mladima koji su hteli svoja li\u010dna iskustva da podele sa nama. Preporu\u010dila bih vam da pogledate stranice MentalHub-a na dru\u0161tvenim mre\u017eama jer stvarno mnogo zna\u010dajnih stvari imaju da podele sa nama. Nadam se da vam je ova epizoda bila zanimljiva i zna\u010dajna, hvala na pa\u017enji!<\/p>\n

ODJAVA
<\/strong><\/p>\n

\u00a0Slu\u0161ate podkast \u201cUmologija\u201d Fabrike kreativnosti. Podkast u kom \u017eelimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmi\u0161ljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas. \u00a0<\/p>\n

Novinarka: Jovana Grabe\u017e
Dizajn zvuka: Jovan \u017divkovi\u0107
Urednica: Aleksandra Bu\u010dko<\/p>\n

Produkcija : Fabrika kreativnosti<\/p>\n

Podr\u017eite na\u0161 rad \u2013 po\u0161aljite osobi kojoj \u0107e biti koristan, i pi\u0161ite nam na dru\u0161tvenim mre\u017eama – koji je va\u0161 na\u010din no\u0161enja sa stresom?<\/p>\n

Ovaj podkast i rad Fabrike kreativnosti podr\u017eava \u0160vedska u okviru programa Beogradske otvorene \u0161kole \u201eMladi i mediji za demokratski razvoj\u201d<\/p>\n

\u00a0<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

SCENA I: Ulazi u sobu, lupa vratima, baca torbu. Otklju\u010dava telefon, kuca poruku: Jovana: Zna\u0161 onaj ose\u0107aj kad ima\u0161 1000 i jednu obavezu i kad ti se dodatna jo\u0161 jedna, i iako je mala – ona bude ta kap koja prelije \u010da\u0161u?Uzdah Ba\u0161 se pla\u0161im da ne\u0107u sti\u0107i sve da uradim. I jako me to…<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":58932,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"audio","meta":{"footnotes":""},"categories":[345],"tags":[],"class_list":["post-71891","post","type-post","status-publish","format-audio","has-post-thumbnail","hentry","category-umologija","post_format-post-format-audio"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71891","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=71891"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71891\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":71892,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/71891\/revisions\/71892"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/58932"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=71891"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=71891"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=71891"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}