\u0160panci se vi\u0161e ne dele na frankiste i antifrankiste, ve\u0107 na antifrankiste i antiantifrankiste, sa jednakim nabojem, odr\u017eavaju\u0107i u \u017eivotu teoriju o dve \u0160panije koje su nau\u010dile da \u017eive jedna pored druge, ali ne i zajedno. Nijedan \u010dlan PSOE ne mo\u017ee da pre\u0111e preko \u010dinjenice da je Narodnu partiju osnovao Manuel Fraga Iribarne, Frankovo politi\u010dko dete. Na drugoj strani, i narodnjaci imaju \u010ditavu lepezu istorijsko-kulturolo\u0161kih motiva zbog kojih je koalicija sa socijalistima isklju\u010dena.<\/p>\n<\/p>\n
Identitetske razlike su toliko velike da bi i sam poku\u0161aj kreiranja velike koalicije predstavljao neoprostivu izdaju. \u0160panija nema konsensualni bipolarni politi\u010dki sistem kao Nema\u010dka, ve\u0107 konfliktualni. Velika koalicija bila bi smrtonosna i za socijaliste i za narodnjake, budu\u0107i da bi posle tog iskustva, na slede\u0107im izborima, obe politi\u010dke formacije bile prega\u017eene od ekstremne levice, odnosno ekstremne desnice. Odnosno, PSOE bi zavr\u0161io kao gr\u010dki PASOK, a narodnjake bi zadesila sudbina republikanaca (biv\u0161ih degolista) u Francuskoj. Sa ekstremnom levicom i ekstremnom desnicom u borbi za vlast, ne bi bila ugro\u017eena samo stabilnost \u0160panije, ve\u0107 i njen opstanak kao takav<\/p>\n<\/p>\n