Nikolina: Dobrodo\u0161la draga Ivanka i hvala Vam \u0161to ste pristali da budete moja go\u0161\u0107a u ovoj epizodi podcast-a<\/p>\n<\/p>\n
Ivanka: Dobar dan, hvala vama \u0161to ste me pozvali, zaista mi je \u010dast i zadovoljstvo. <\/p>\n<\/p>\n
Nikolina:Ja moram sada re\u0107i koliko sam bila odu\u0161evljena Vama kada ste se pojavili na bini na konferenciji Biznis na \u0161tiklama. Neka moja intuicija mi je rekla da \u0107e Va\u0161a pri\u010da biti jedna dobra pri\u010da. Ono \u0161to je mene u stvari najvi\u0161e odu\u0161evilo je Va\u0161e, nazvati \u0107u to, insistiranje na u\u010denju.<\/p>\n<\/p>\n
Ivanka: Da,znate Nikolina ja sam neko ko pripada nekoj ve\u0107 iskusnoj generaciji, da ne ka\u017eem generaciji srednjih godina i vaspitana sam da je znanje jedini resurs koji imate, koji<\/p>\n
je apsolutno sebi\u010dno samo va\u0161 i delite ga u onoj meri koliko \u017eelite i ne mo\u017ee niko da vam ga oduzme. Jako je bitno da je znanje i razumevanje onoga \u0161to radimo i onog kako \u017eivimo elementarni i osnovi preduslov za bilo kakav uspeh… bilo da se radi o o kuvanju, peglanju, \u010di\u0161\u0107enju, ili proizvodnji pe\u010duraka u mom slu\u010daju. Ja sam ponekad zaprepa\u0161\u0107ena lai\u010dkom lako\u0107om prihvatanja obaveza i du\u017enosti o kojima ljudi pojma nemaju.<\/p>\n
Ja tako\u0111e volim da delim znanje jer verujem u onu staru da se znanje deljenjem umno\u017eava. I da je ono po\u010detak i kraj svakog posla.<\/p>\n<\/p>\n
Nikolina: Zanima me otkud tolika ljubav prema pe\u010durkama?<\/p>\n<\/p>\n
Ivanka: Nakon studija biologije po\u010dela sam da radim u Institutu Agroekonomik koji je bio poznat po programu Mo\u0107 prirode. U to vreme je to bila revolucionarna pri\u010da u proizvodnji hrane. Za mene kao biologa tu nije bilo mnogo posla, ali sam zbog svoje upornosti i visokog proseka uspela da dobijem taj posao i jedino slobodno mesto koje je bilo, je bilo u oblasti proizvodnje gajenja gljiva. Da je to bio moj \u017eivotni san, nije\u2026 ali eto putevi kojim \u017eivot vodi su ponekada neo\u010dekivani.<\/p>\n
Zatim sam devedesetih oti\u0161la u Holandiju, tamo \u017eivela i radila svoj posao, bavila se vi\u0161e naukom i tamo sam nau\u010dila koliko je va\u017eno primeniti nauku u praksi, jer nigde na svetu ne postoji nauka koja je samoj sebi svrha. Ja sam tamo nau\u010dila \u0161ta zna\u010di znati i razumeti proces. Na\u017ealost u na\u0161oj zemlji jo\u0161 nismo stigli do te faze. U Holandiji smo imali eksperimentalne stanice u kojima se se predmet istra\u017eivanja, kao \u0161to su recimo u mom slu\u010daju bile pe\u010durke, izu\u010davaju u razmeri jedan na jedan kao da se de\u0161ava u prirodi u proizvodnim prilikama i vi onda imate vrhunsku nauku koja se testira u tim proizvodnim prilikama.<\/p>\n<\/p>\n
Nikolina: Me\u0111utim, u jednom \u010dasu ste odlu\u010dili da se vratite u Srbiju?<\/p>\n<\/p>\n
Ivanka: Da, vratila sam se zato \u0161to sam bila stra\u0161no nesre\u0107na jer ja pripadam ovom podneblju ovde i to se vidi na meni. Nisam mogla da se uklopim u severnja\u010dku hladnu atmosferu.Ja sam se odlu\u010dila i vratila se na isto radno mesto sa kojeg sam oti\u0161la, zna\u010di glavni tehnolog u proizvodnji gljiva u institutu Agroekonomik i ne\u0107ete verovati u me\u0111uvremenu je ta institut kupila jedna velika firma na Kosovu te sam pravo iz Holandije oti\u0161la krajem devedesetih na Kosovo i tamo vodila tu jednu fabriku i stekla dragoceno iskustvo.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i mom iskustvu sam na jednom svetskom konkresu stupila u kontakt sa velikom fondacijom \u010dija je filozofija nemanja otpada (Zero Emission research Initiative foundation). Od tada sara\u0111ujem sa njima, a na na bazi tog nekog iskustva i saradnje sa njima ja sam i napravila moju firmu koja se zove EKO FUNGI koja ima za cilj ne samo proizvodnju pe\u010duraka nego stalno inoviranje, primenu znanja i njegovo deljenje.<\/p>\n<\/p>\n