U publikaciji „Izve\u0161tavanje o migrantima – izme\u0111u manipulacije i etike“ navodi se da, ukoliko se posmatraju manipulativni narativi, mo\u017ee se uo\u010diti da se oni \u0161ire izuzetno velikom brzinom preko platformi koje mobilizuju desetine hiljada gra\u0111ana, da uklju\u010duju eksplicitnu ksenofobiju, \u0161ovinizam i govor mr\u017enje, i da na planu fabule i stila podrazumevaju nekoliko \u0161ablona.\u00a0<\/p>\n
U periodu od 21. septembra do 29. decembra 2020. godine na portalu VOICE objavljeno je 25 analiti\u010dkih tekstova. Analizu medijskog izve\u0161tavanja o izbeglicama i migrantima i uo\u010denih manipulativnih narativa sproveli su Petar Alimpijevi\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Igor I\u0161panovi\u0107, Aleksandar Bugarin, Vanja Kolar, Divna Prusac, D\u00e1niel Cs\u00edkos, Iva Gaji\u0107 i Mateja Agatonovi\u0107. Najve\u0107i deo objavljenih istra\u017eiva\u010dkih tekstova zasniva se na uo\u010davanju i razotkrivanju plasiranih la\u017enih, manipulativnih i ksenofobi\u010dnih informacija o izbeglicama i migrantima, a sagovornici podkasta Ogledalo nagla\u0161avaju da su tokom projekta naj\u010de\u0161\u0107e nailazili na reciklirane vesti.\u00a0<\/p>\n
Stoga su i imenovani lokalni poverenici \u010diji je zadatak da budu u direktnom kontaktu sa novinarima i urednicima lokalnih medija, ali i sa gra\u0111anima iz tih sredina koje zastupaju, kako bi se zajedni\u010dkim snagama podsticao medijski profesionalizam i suzbijale diskriminatorne medijske prakse kada je u pitanju izve\u0161tavanje o migrantima. Njihova iskustva mo\u017eete da \u010dujete upravo u ovom izdanju podkasta „Ogledalo“.<\/p>\n
Dr\u017eava je delom kriva za \u0161irenje la\u017enih vesti<\/strong><\/p>\n Mateja Agatonovi\u0107 ka\u017ee da su strah i nepoverenje u institucije dr\u017eave ono \u0161to potpoma\u017ee \u0161irenje la\u017enih vesti. Kako ka\u017ee, Srbija je pohvaljena od Evropske unije zbog odnosa prema migrantima, ali ono \u0161to i dalje nedostaje jeste komunikacija institucija koje se njima bave prema gra\u0111anima. \u201cTe<\/p>\n grupe koje smo mi pratili, to su ljudi koji su okupljeni oko antisistemskih ideja. Nisu tu samo migranti na tapetu, to su ljudi koji ne veruju nikome – koji ne veruju ni dr\u017eavi, ni crkvi, koji vi\u0161e veruju Orbanu ili Putinu nego Komesarijatu za izbeglice i ljudi koji se ose\u0107aju ostavljeni sami na svome. Njihov glavni impuls koji provejava iz celog antimigrantskog impulsa je strah – oni ne veruju dr\u017eavi, dru\u0161tvu, nikome. E sad, ja bih rekao da je tu jedan od problema i komunikacija sa dr\u017eavom od koje ne mo\u017eete dobiti kvalitetne informacije i koja je neke od najve\u0107ih fejk njuz pri\u010da mogla da spre\u010di sa jednim ili dva saop\u0161tenja. Zna\u010di, ni\u0161ta da la\u017ee ili da se pretvara, nego samo da ka\u017ee kako jeste, da pojasni neku situaciju i glasinu koja se pojavila. A mi kao fekt\u010dekeri koji poku\u0161avamo da dopremo do tih institucija udarimo u zid. Jednostavno smatram da dr\u017eava i institucije moraju mnogo bolje da komuniciraju, pogotovo ovako jednu dru\u0161tveno osetljivu temu.\u201d<\/p>\n Iako su tekstovi u kojima su raskrinkane la\u017ene vesti po pravilu manje \u010ditani od prvobitnih tekstova, Mateja Agatonovi\u0107 nagla\u0161ava da, u kona\u010dnici, posao fekt\u010dekera i nije da se takmi\u010de po tira\u017eu ili pregledima sa portalima koji \u0161ire la\u017ene vesti, ve\u0107 da izve\u0161tavaju po eti\u010dkim pravilima novinarstva. <\/p>\n Da li postoji re\u0161enje?<\/strong><\/p>\n Poznato je da za komplikovane probleme ne postoje jednostvana re\u0161enja. Prva prepreka u spre\u010davanju \u0161irenja dezinformacija, a time i ksenofobije, jeste razbijanje interesnog balona, obja\u0161njava Igor I\u0161panovi\u0107. <\/p>\n \u201c\u010cesto se de\u0161ava, pogotovo kada su ovako osetljive teme u pitanju, da sav taj rad ostane u uskom krugu i pitanje je kako iza\u0107i iz tog balona u kom mi egzistiramo. \u010cesto imam u glavi, kad neko naleti na na\u0161 dibanking \u2013 kako reaguju oni koji su bili za to i kako reaguju oni koji su \u0161irili taj fejk njuz. Oni koji su protiv toga, reaguju jo\u0161 defanzivnije. Trebalo bi poruke slati onima koji su neutralni. Taj bes koji postoji u njima, taj bes jeste opravdan, samo nije usmeren. To \u0161to policija ne radi svoj posao, to jeste ta\u010dno, samo oni to primenjuju na kontekst migranata. To \u0161to je vlast izneverila sva njihova o\u010dekivanja, to je opet ta\u010dno, ali oni to primenjuju na kontekst migrantske krize. O\u010di javnosti treba usmeriti ka pravim problemima. Mo\u017eda tu nije re\u0161enje nastaviti i neprestano pisati o migrantima, nego pisati u drugim problemima. I onda bi oni videli – ovo je ono \u0161to mene ti\u0161ti, \u0161to mene mori, \u0161to mene dovodi u situaciju kakva jeste, gde je moj \u017eivotni standard ispod nule – onda bi prostora za mr\u017enju bilo mnogo manje.\u201d<\/p>\n Sagovornici podkasta Ogledalo kao jo\u0161 jednu neophodnu prepreku ka re\u0161enju izdvajaju nedostatak medijske pismenosti kod gra\u0111ana Srbije, a dodaju i da smatraju da to treba da bude deo formalnog obrazovanja.<\/p>\n Jedno od re\u0161enja \u0161irenja dezinformaca o migrantima bila bi i delimi\u010dna izmena eti\u010dkog kodeksa novinara, odnosno njegova primena. \u010clanovi Suda \u010dasti Nezavisnog dru\u0161tva novinara Srbije sastavili su dopune za smernice primene Kodeksa novinara Srbije \u010dime bi se pobolj\u0161alo izve\u0161tavanje o izbeglicama. <\/p>\n Autorke podkasta: Iva Gaji\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107\u00a0<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U publikaciji „Izve\u0161tavanje o migrantima – izme\u0111u manipulacije i etike“ navodi se da, ukoliko se posmatraju manipulativni narativi, mo\u017ee se uo\u010diti da se oni \u0161ire izuzetno velikom brzinom preko platformi koje mobilizuju desetine hiljada gra\u0111ana, da uklju\u010duju eksplicitnu ksenofobiju, \u0161ovinizam i govor mr\u017enje, i da na planu fabule i stila podrazumevaju nekoliko \u0161ablona.\u00a0 U periodu…<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":30315,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"audio","meta":{"footnotes":""},"categories":[218],"tags":[],"class_list":["post-63899","post","type-post","status-publish","format-audio","has-post-thumbnail","hentry","category-ogledalo","post_format-post-format-audio"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63899","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=63899"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63899\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":63900,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63899\/revisions\/63900"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30315"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=63899"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=63899"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=63899"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}