{"id":56347,"date":"2022-07-13T09:27:32","date_gmt":"2022-07-13T09:27:32","guid":{"rendered":"https:\/\/podcast.rs\/?p=56347"},"modified":"2023-02-04T14:59:23","modified_gmt":"2023-02-04T12:59:23","slug":"109-migranti-kulturoloske-razlike-i-saosecanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/podcast.rs\/en\/109-migranti-kulturoloske-razlike-i-saosecanje\/","title":{"rendered":"109 – Migranti: kulturolo\u0161ke razlike i saose\u0107anje"},"content":{"rendered":"

\u201cKada \u010dujem re\u010d migran<\/em>t, prvo posmislim na izbeglice sa Bliskog istoga, a zatim pomislim na moju mamu koja je devedesetih emigrirala iz Hrvatske, na moju babu i dedu koji su negde \u0161esdesetih emigrirali u Srbiju iz Bosne, a onda zaklju\u010dim da smo svi pomalo migranti,\u201d re\u010di su jednog od anketiranih sagovornika.<\/p>\n

Migranti sa Bliskog istoka i iz Ukrajine nisu jednako prihva\u0107eni u dru\u0161tvu. Iz centra za migrante Info Park Srbija<\/em>, Gordan Paunovi\u0107 obja\u0161njava da su migranti iz Ukrajine takozvane, po\u017eeljne izbeglice. Tome doprinosi i \u010dinjenica da iz Ukrajine uglavnom odlaze samo \u017eene i deca, ne i mu\u0161karci koji zapravo moraju da ostanu u Ukrajini i bore se.<\/p>\n

\u201c<\/strong>\u017delim da dodam svoj li\u010dni utisak da nisu samo ove osobine taj neki spektar koji je dobrodo\u0161ao, nego \u010dinjenica da su oni hri\u0161\u0107ani, bele boje ko\u017ee, integrabilni u zapadno dru\u0161tvo, bar je to taj mit nego migranti sa bliskog i daljeg istoka,\u201d naveo je Paunovi\u0107.<\/p>\n

Kada je u pitanju re\u0161enje za problem nejednakog tretmana,koji je zapravo evidentan i kada su u pitanju odnos gra\u0111ana i gra\u0111anki iz Srbije, ali i dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije, sociolo\u0161kinja Nata\u0161a Ivane\u017ea ka\u017ee da je to ogromno pitanje i naravno veoma je komplikovano. Ali bitno je da se zakoni na sve primenjuju podjednako.<\/p>\n

\u201c<\/strong>Sada smo na primeru izbeglica iz Ukrajine videli da Evropa ima pravne mehanizme koji mogu da se primene na izbeglice, koji se prethodnih nekoliko godina apsolutno nisu primenjivali ili su se kr\u0161ili,\u201d navodi Ivane\u017ea.<\/p>\n

Ona obja\u0161njava da je \u010ditav svet koji danas poznajemo su\u0161tinski nastao na migracijama. Migracije, odnosno kretanja ljudi, kako ona ka\u017ee, su osnovna ljudska i \u017eivotna potreba. Ona tako\u0111e podse\u0107a da su gra\u0111anke i gra\u0111ani Srbije, pa i sama dr\u017eava u tom prvom talasu 2014. godine, bili spremni da pomognu migrantima. Kako se menja odnos Evrope i sveta prema njima, tako se menjao i na\u0161.<\/p>\n

\u201c<\/strong>\u0160to se ti\u010de samih po\u010detaka, bitno je naglasiti da u Srbiji to nije zapravo bilo oduvek pitanje straha, zatvaranja, netrpeljivosti, mr\u017enje… Gde smo mi mogli da vidimo 2014. ili 2015. godine, da su gra\u0111ani i gra\u0111anke Srbije, pa i sama dr\u017eava, zapravo bili spremni da pomognu tim ljudima i negde vrlo smo bili svesni toga da oni uop\u0161te ne \u017eele da se zadr\u017eavaju kod nas. Me\u0111utim, onda se tu kasnije zapravo iz Evrope i sveta trend fabrikovanja krize i jednostavno iskori\u0161\u0107avanja ljudi i jedne u\u017easne situacije u politi\u010dke svrhe prelio kod nas,\u201d podse\u0107a.<\/p>\n

DR\u017dAVU MORAJU DA ZANIMAJU MIGRANTI<\/strong><\/p>\n

\u201cU tom odnosu dr\u017eave prema migrantima treba jako puno toga da se promeni, a pre svega treba da se promeni ta nepisana doktrina a to je da migrante ne zanima Srbija i samim tim dr\u017eavu Srbiju ne zanimaju migranti<\/strong>\u201d re\u010di su Gordana Paunovi\u0107a iz migrantskog centra Info Parka Srbija.<\/p>\n

Dr\u017eava ne bi trebala da pravi razlike izme\u0111u migranata sa Bliskog istoka i Ukrajine. Paunovi\u0107 navodi da dr\u017eava ne treba izbeglicama da nudi samo \u201cno\u0107enje sa doru\u010dkom\u201d uslugu, ve\u0107 i slobodan pristup azilnoj proceduri bez ometanja, fer razmatranje njihovog azilnog zahteva i na kraju ako taj zahtev bude pozitivno re\u0161en- njihvoa integracija.<\/p>\n

\u201cSama \u010dinjenica da je od usvajanja Zakona o azilu, od \u010dega je pro\u0161lo skoro nekih 14 godina, do danas izdato nekih stotinak azilnih re\u0161enja. A da je od tih stotinak ljudi ostala bukvalno \u0161aka ljudi dovoljno govori koliko je ta politika pogr\u0161ena. Prosto rezultati demantuju bilo kakve dr\u017eavne navode da je to jedan ure\u0111en sistem koji ostavlja dobre rezultate,\u201d navodi Paunovi\u0107.<\/p>\n

Autorke podkasta Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Iva Gaji\u0107, Aleksandra Bu\u010dko, Sanja Kosovi\u0107 i Sanja \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n

Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije. Sadr\u017eaj ove epizode isklju\u010diva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Evropske unije, kao ni Mre\u017ee za izve\u0161tavanje o razli\u010ditosti 2.0.<\/p>\n

U ovoj epizodi podkasta kori\u0161\u0107enji su efekti, a jedan od efekata je i „Footsteps, Stones, A.wav“ by InspectorJ (www.jshaw.co.uk<\/a>) of Freesound.org<\/a><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U poslednjoj epizodi druge sezone govorimo o na\u0161em odnosu prema migrantima \u2013 od 2014. godine, kada smo hteli da im poma\u017eemo, preko niza godina kada su oni u javnosti postali ne\u017eeljeni gosti, do nove migrantske krize izazvane ratom u Ukrajini, \u010dije smo mig<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-56347","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56347","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=56347"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56347\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64719,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56347\/revisions\/64719"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=56347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=56347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=56347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}