Usluge personalne asistencije u Srbiji dostupne su u 30 od 145 op\u0161tina. Novi Sad je jedini grad koji pru\u017ea mogu\u0107nost asistencije po potrebi, dok u ostalim mestima postoji samo minimalna asistencija koja iznosi osam sati. Oko 300 ljudi u Srbiji koristi asistenciju. Petoro ima celodnevnu asistenciju, od kojih je troje u Novom Sadu.<\/p>\n
Sr\u0111ana Te\u0161i\u0107 je personalna asistentkinja Ljiljane \u010cakmak. Te\u0161i\u0107 je po\u010dela da se bavi ovim poslom u martu 2022. godine. Ljiljana \u010cakmak je 1979. godine izgubila ose\u0107aj u nogama i rukama. Obja\u0161njava da je njen \u017eivot nezamisliv bez celodnevne asistencije.<\/p>\n
\u201c<\/strong> Mogu da pri\u010dam, gledam, \u010dujem ali ni\u0161ta drugo. Mogla bi \u010da\u0161a vode da stoji predamnonm i da umirem od \u017ee\u0111i, ako nema asistenta koji \u0107e mi to dodati,\u201d obja\u0161njava \u010cakmak.<\/p>\n Sr\u0111ana Te\u0161i\u0107 je nova u ovom poslu. Odre\u0111ene stvari je nau\u010dila, ali jo\u0161 uvek u\u010di za \u0161ta \u010cakmak ka\u017ee da je odli\u010dno.<\/p>\n \u201cNisam ja bila svesna \u0161ta je ta\u010dno asistencija. Znam da je pomo\u0107 nekoj osobi, samo nisam ta\u010dno znala \u0161ta. Onda kad sam do\u0161la kod Ljilje, uvela me u asistenciju, ispri\u010dala mi je istoriju. Ja sam rekla dobro, ho\u0107emo da poku\u0161amo – poku\u0161a\u0107emo,\u201d prepri\u010dava Te\u0161i\u0107.<\/p>\n Osoba dobro zna \u0161ta \u017eeli i kako \u017eeli. Samo joj je potrebna pomo\u0107 da to ostvari. Mima Ru\u017ei\u0107i\u0107 Novkovi\u0107 ispred Centra \u201c\u017diveti uspravno\u201d obja\u0161njava kako jedan deo javnosti \u0161irom sveta smatra da je za dr\u017eavu jeftinije da osobe kojima je potrebna asistencija vi\u0161e asistenata, budu sme\u0161teni u dom umesto da se, javnim sredstvima, zapo\u0161ljava potreban broj asistenata\/ asistentkinja.<\/p>\n \u201cAsistencija, prosto, mora da postoji, kao preduslov samostalnog \u017eivota osobama kojima je ona potrebna.Ali ona bi terbala i u Norve\u0161koj to jeste tako definisano, da bude potencijalno pravo svake osobe. Da zna\u0161 da u bilo kom trenutku, privremeno ili trajno, ukoliko se ne\u0161to dogodi – od preloma noge, do stalnog kori\u0161\u010denja kolica ili bilo kog o\u0161te\u0107enja, da postoji mogu\u0107nost da se osoba obrati nadle\u017enim slu\u017ebama, i na osnovu procene dobije nivo asistencije od 4 do 24 sata, koliko je potrebno,\u201d navodi Ru\u017ei\u0107 Nokvoi\u0107.<\/p>\n Mima Ru\u017ei\u010di\u0107 Novkovi\u0107 objasnila je da u Novom Sadu ima oko 400 ljudi, direktnih pru\u017ealaca usluga li\u010dnog pratioca deteta i u\u010deniku, i personalnih asistenata.<\/p>\n \u201cU Novom Sadu ima ukupno 36 korisnika koji su dru\u0161tveno aktivni i punoletne osobe, koje je republi\u010dki minimalni standard, a realno kada bi se radila procena potrebe, bilo bi sigurno preko 100 ljudi u ovom trenutku, koji zbog toga \u0161to nemaju asistenciju ne mogu da budu dru\u0161tveno aktivni,\u201d obja\u0161njava.<\/p>\n REGULACIJA<\/strong><\/p>\n Finansiranje usluge Personalnog asistnta je u nadle\u017enosti lokalne samouprave, osim kada su u pitanju siroma\u0161ne op\u0161tine i gradovi, u tom slu\u010daju, resorno ministarstvo odobrava transfere. Mima Ru\u017ei\u010di\u0107 Novkovi\u0107 obja\u0161njava procedure kako izgleda proces dobijanja personalnog asistenta. Osoba koja smatra da joj treba usluga podnese zahtev centru za socijalni rad, sa prate\u0107om dokumentacijom. Nakon toga, centar za socijalni rad procenjuje potrebu za uslugom \u0161to mo\u017ee biti od 20 do 100 sati.<\/p>\n \u201cBroj 5 UN za primenu \u010dlana 19, konvencihja za prava osoba sa invaliditetom, ona ka\u017ee da treba i\u0107i od nivoa potreba, a ne stepena o\u0161te\u0107enja, nezavisno od toga sa kim \u017eivimo, jer nije ni\u010dija obaveza da asistira drugom \u010doveku, prosto je doma\u0107instvo ukoliko se od nje o\u010dekuje da asistira u nejednakom polo\u017eaju u odnosu na druge porodice, sa druge strane, uskra\u0107uje se pravo na izbor,\u201d obja\u0161njava.<\/p>\n Jo\u0161 jedan formalni problem je \u0161to je kod nas dozvoljeno zakonom da se usluga finansira sama putem javne nabavke ili formiranjem centara za pru\u017eanje usluge socijalne za\u0161tite, koji mora biti licenciran, time se grad ili op\u0161tina opredelila za jedan centar ili pru\u017eaoca, nema mogu\u0107nosti da korisnici u\u010destvuju u odlu\u010divanu u tome ko \u0107e im pru\u017euti uslugu, obja\u0161njava Ru\u017ei\u010di\u0107 Novkovi\u0107.<\/p>\n \u201cPa se onda de\u0161ava da bi se pove\u0107ale plate koodirtoru ili stru\u010dnom radniku, prosto tra\u017ei na\u010din da smanji \u0161ta ide direktnim pru\u017eaocima i da smanji \u0161ta ide njoj. U tom kontekstu, me\u0111unarodni pokret za samostalni \u017eivot insistira na tome da se novac namenjen asistenciji upla\u0107uje direktno koristinu pa da oni biraju da li \u0107e to biti kroz direktno anga\u017eivanje po ugovoru o radu ili \u0107e anga\u017eivati licenciranog pru\u017eaoca koji \u0107e sklopiti ugovor sa pru\u017eaicem tj<\/p>\n asistentom, ali da postoji izbor na\u010dina i da u svakom momentu mo\u017ee\u0161 da promeni\u0161<\/p>\n licenciranom pru\u017eaoca – to postoji samo u Novom Sadu trenuton, nigde vi\u0161e u<\/p>\n Srbiji,\u201d navodi.<\/p>\n Osim \u0161to asistencija nije dostupna svima kojima bi trebala, i nije dostupna u takvom obimu kakav je potreban za samostalni \u017eivot. Personalni assitenti su trenutno ugro\u017eeni u svim gradovima gde se usluga pru\u017ea, zato \u0161to su zaposleni po ugovoru o delu. U Novom Sadu, u Centru \u201c\u017diveti uspravno\u201d, zaposleni su po ugovoru o radu, ali grad ne finansira tro\u0161kove bolovanja, godi\u0161njeg odmora i putne tro\u0161kove, za\u0161ta se novac obezbe\u0111uje donacijama.<\/p>\n \u201cTrenutno u Novom Sadu oko 400 ljudi, direktnih pru\u017ealaca usluga li\u010dnog pratioca deteta i<\/p>\n u\u010denika i personalnih asistenata rade po ugovoru o delu, ili privremeno-povremenim poslovima, gde u momentu kada prestane ugovor, ili kada se osoba razboli, pa joj npr. zbog toga prekinu ugovor, nije joj pla\u0107eno zdravstveno osiguranje,\u201d navodi Ru\u017ei\u010di\u0107 Novkovi\u0107 i dodaje da to u 21. veku, u dr\u017eavi u kojoj postoji definisanaradna prava, ne sme da se de\u0161ava.<\/p>\n RE\u0160ENJE<\/strong><\/p>\n Ljiljana \u010cakmak navodi \u0161ta je potrebno da se pobolj\u0161a polo\u017eaj personalnih asistenata, sa tim i osoba kojima je asistencija potrebna. Osim uskla\u0111ivanja doma\u0107eg zakona sa konvencijom Ujedinjenih nacija, potrebna je inkluzija i deinstitucijalizacija.<\/p>\n „Zna\u010di, nema specijalnih \u0161kola. Domovi mogu da postoje za one koji tako \u017eele. Mnogo bolje da \u010dovek ima asistenciju, pa da \u017eivi u svom stanu i da se ne ula\u017ee u zgrade nego u ljude. Em vi\u0161e ljudi dobije posao, mo\u017ee da \u017eivi od toga, oni i njihove porodice. Ovi koji koji koriste asistenciju mogu da \u017eive normalan \u017eivot kao i pre,\u201d obja\u0161njava \u010cakmak.<\/p>\n Autorke podkasta: Aleksandra Bu\u010dko, Iva Gaji\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Sanja \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije. Sadr\u017eaj ove epizode isklju\u010diva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Evropske unije, kao ni Mre\u017ee za izve\u0161tavanje o razli\u010ditosti 2.0.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u017deleti dostojnastven \u017eivot nije privilegija, iako put do njega deluje kao da jeste. Polo\u017eaj personalnih asistenata direktno je povezan sa polo\u017eajem osoba sa invaliditetom. U 108. epizodi pri\u010damo vam ove dve, naizgled odvojive pri\u010de. Svakome mo\u017ee da se des<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-56106","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56106","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=56106"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56106\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64720,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/56106\/revisions\/64720"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=56106"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=56106"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=56106"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}