Alternativni umetni\u010dki pravac koji i dalje izaziva kontroverze, a podrazumeva svakodnevne stvari – nakit, \u0161minku, \u0161tiklu, haljinu. Me\u0111utim, dreg kultura ispod jake \u0161minke krije mnogo dublje poruke, a njome mo\u017ee da se bavi svako – \u010dak i strejt osobe.<\/p>\n
Rod – pol – dreg<\/strong><\/p>\n Dreg kraljevi i kraljice ne moraju nu\u017eno da budu iz LGBT+ zajednice, ali uglavnom jesu. Nikola Planojevi\u0107 iz organizacije \u201cDa se zna\u201d navodi da je dreg kultura i nastala kao ne\u0161to \u0161to je kvir (LGBT+) kultura, a karakteri\u0161e se tako zato \u0161to se suprodstavlja normama i standardima tradicionalnog dru\u0161tva.<\/p>\n \u201cDanas, dregom mo\u017ee da se bavi bilo ko, bez obzira na rodni identitet i sekusalnu orijentaciju. Ono \u0161to je bitno je ono \u0161to se ispoljava, odnosno sam taj \u010din performansa,\u201d navodi Planojevi\u0107.<\/p>\n Andrej Ostro\u0161ki, odnosno Dekadenca, obja\u0161njava razliku izme\u0111u transrodnosti, transvestizma i drega. On dreg obja\u0161njava kao grana alternativne perfomativne umetnosti.<\/p>\n \u201cTransrodnost je stvar identiteta i pojedinca, pojedinke. Transvestitizam je prosto ne\u0161to \u0161to rade ljudi za privatne potrebe. A dreg je za javnost. To je prosto performativna stvar i to je ne\u0161to preterano, prenagla\u0161eno, zabavno,\u201d obja\u0161njava Ostro\u0161ki.<\/p>\n Umetnica i dreg kraljica Sonja Sajzor vidi dreg kao umetnost koja objedinjuje vi\u0161e pristupa i znata. A kada je u pitanju rod i pol \u2013 dreg prevazilazi ideju roda.<\/p>\n \u201cZa mene je dreg umetnost koja objedinjuje grupu umetnosti kao \u0161to su \u0161minkanje, friziranje, vlasuljarstvo, stilizovanje kose, dizajn kostima, \u0161ivenje kostima, nastup u\u017eivo. Neki dreg<\/p>\n performeri vi\u0161e sebe ni ne zovu dreg kraljicama – ve\u0107 performerima, jer ni ne izgledaju kao ljudska ve\u0107 kao mitska bi\u0107a,\u201d navodi ova umtenica.<\/p>\n I kao i Sonja Sajzor \u0161to govori o prevazila\u017eenju roda i pola u dregu, tako i Filip Ra\u0111enovi\u0107, odnsono, Kilix Uma, govori o vizuelnim identitetima.<\/p>\n \u201c<\/strong>Mislim da je va\u017eno napomenuti da dreg nema veze sa tranformacijom nu\u017eno da je u pitanju prelazak iz mu\u0161kog vizuelnog identiteta u \u017eenstveni vizuelni identitet, da to mo\u017ee da bude apsolutno jedan izraz koji nema veze sa rodom i polom i sa jednom potpunom slobodom igranja neke svoje ma\u0161te u\u017eivo, i da nema veze nu\u017eno ni sa seksualno\u0161\u0107u, nego da bi to trebalo da bude jedna lepa sloboda umetni\u010dkog izraza,\u201d obja\u0161njava Ra\u0111enovi\u0107.<\/p>\n Za\u0161to dreg?<\/strong><\/p>\n Dreg kraljica Markiza de Sada obja\u0161njava kako dreg mo\u017ee biti jedan veoma va\u017ean instrument, prostor u kom mo\u017eemo da skrenemo pa\u017enju na odre\u0111ene stvari o kojima se malo ili nimalo pri\u010da.<\/p>\n \u201cNekakva rekontekstualizacija je jako va\u017ena iz domena kvir i feministi\u010dke perspektive i tu vidim dreg kao zna\u010dajnu alatku ili kao jednu mogu\u0107nost da se zapravo o nekim stvarima progovori daleko glasnije nego \u0161to se to ina\u010de \u010dini u svakodnevnom \u017eivotu,\u201d navodi ova umetnica.<\/p>\n Sonja Sajzor pak obja\u0161njava da je dreg spada u alternativnu scenu iz vi\u0161e razloga, \u0161to njoj odgovara, jer ljudi i nisu senzibilisani i nemaju razumevanja prema ovoj sferi izra\u017eavanja. Obja\u0161njava da je dreg mnogo vi\u0161e od ode\u0107e.<\/p>\n \u201cDekadencu i mene su za ovih 10 godina prilazili i pitali za tako neke intervjue, emisije na televiziji, novine, tabloide – koji su senzacionalisti\u010dki. Mi smo to odbijale, jer ti ljudi ne\u0107e razumeti \u0161ta mi radimo. Oni \u0107e samo biti iz fazona \u2018Vidi ovog trand\u017eu, obukao se u \u017eensko!\u2019 Njima je samo taj aspekt taj interesantan,\u201d ka\u017ee Sajzor.<\/p>\n Kraljevi i kraljice svih zemalja- ujedinite se<\/strong><\/p>\n \u201cDragoslavija\u201d je naziv neformalnog, umetni\u010dkog, regionalnog kolektiva nastalog pre dve godine za za vreme panedmije, kada je grupa slovena\u010dkih performera odlu\u010dilo da napravi onlajn \u0161ou na kome \u0107e se predstaviti artisti iz regiona. Prva \u201cDragoslavija\u201d bila je odr\u017eana na Praznik rada kada je nastupalo desetak umetnika. U naredne dve godine napravljeno je oko 17 \u0161ou programa u kojima je u\u010destvovalo oko 50 umetnika. Dekadenca se prise\u0107a kako je po\u010delo.<\/p>\n \u201cNapravljeno je sa ciljem da se mi umre\u017eimo i pove\u017eemo, posebno u toj situaciji kada nismo mogli uop\u0161te nigde da izlazimo i da radimo ne\u0161to u\u017eivo pred publikom, da nekako stvaramo i dalje na\u0161u dreg umetnost,\u201d prepri\u010dava.<\/p>\n Ona dodaje da nakon dva godine, kada je pomalo po\u010deo da se otvara ceo svet, pa i balkanski region, \u201cDragoslavija\u201d je prvi put bila odr\u017eana u\u017eivo u okviru Kvirhana festivala u Sarajevu. Slede\u0107a je bila u Ljubljani. Ne\u0161to ambicioznija ideja bila je okupiti se u Beogradu po\u010detkom juna gde je nastupalo oko 20 performera.<\/p>\n \u201cEto tu smo i stvaramo zajedno. To je nekako bio cilj – da se pove\u017eemo u motou \u2018Dragoslavije\u2019, a to je u sestrinstvu i jedinstvu,\u201d zaklju\u010duje ova umetnica.<\/p>\n Podkast proizvele Aleksandra Bu\u010dko, Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Iva Gaji\u0107 i Sanja \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n Muzika kori\u0161\u0107ena u prilozima u podkastuje sa sajta pixabay.com (Musictown), Sonja Sajzor, i Misha Mashina i Mashtrakala za uvod i odjavu.<\/p>\n Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije. Sadr\u017eaj ove epizode isklju\u010diva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Evropske unije, kao ni Mre\u017ee za izve\u0161tavanje o razli\u010ditosti 2.0.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svetla, kostimi, performans, muzika, kabare – elementi su dreg scene, kao i neprihvatanje odnosno nerazumevanje dreg kraljeva i kraljica na umetni\u010dkoj sceni i van nje. A tu je humor, politi\u010dke poruke, pa i zabava. Ko je jedina dreg kraljica koja ima statu<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-55950","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/55950","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=55950"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/55950\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64721,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/55950\/revisions\/64721"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=55950"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=55950"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=55950"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}