Stereotipi mogu da budu \u010dak i dobra stvar u kontekstu pojednostavljanja stvarnosti, a kada je re\u010d o umetni\u010dkim delima u kojima se pronalaze stereotipi \u2013 o njima treba da se razgovara i da se iz njih nau\u010di kako ne treba. Re\u0161enje je aktivno konzumiranje kulturnih sadr\u017eaja i medijska pismenost.<\/p>\n
Svi znamo pri\u010du: princeza se na\u0111e u nevolji, i hrabri princ na belom konju polazi u avanturu da je spasi. Odva\u017ean princ pobe\u0111uje zmaja i oni \u017eive sre\u0107no do kraja \u017eivota. Jedan od anketiranih odgovora smatra da ovakav narativ nije u redu.<\/p>\n
\u201c<\/strong>Kada se osvrnemo na sve Diznijeve princeze kojima je \u017eivotni cilj da se udaju, i da na\u0111u princa, i da \u017eive sre\u0107no do kraja \u017eivota, a pre toga \u010diste ku\u0107u kao Pepeljuga na primer, i tako dalje. To je u\u017eas. Ali mislim da postoje sad mnogo progresivniji crta\u0107i i da to ide u nekom smislenom pravcu.\u201d<\/p>\n Dramatur\u0161kinja Divna Stojanov navodi da osim dominatno mu\u0161kih likova u crtanim filmovima, postoji jo\u0161 jedan problem. Osim \u0161to se \u017eene \u010desto pojavljuju u pukoj ulozi doma\u0107ice, \u010dak i kada su junakinje, njihove \u017eivotne \u017eeljenje su zaista niske. \u201cVa\u017eno im je da se udaju\u201d.<\/p>\n \u201c<\/strong>Ja se se\u0107am i crtanih filmova i Dexter i Kremenko koje sam ja gledala kad sam bila mala, svi imaju potpuno neku drugu pri\u010du, bavili se nekim drugim temama, ali uvek \u0107e majka da se bavi ku\u0107nim poslovima, u tim crtanim filmovima, a otac ide na posao, zara\u0111uje novac, vozi kola i tako dalje,\u201d govori Stojanov.<\/p>\n Ona pominje studiju D\u017eini Davis, koja je radila za Institut za rodne studije i medije – u kojoj je analizirano preko 401 hiljada animiranih filmova i rekla je da ima duplo vi\u0161e mu\u0161kih likova u crtanim filmovima od \u017eenskih likova. To nisu samo glavni junaci, nego svi junaci i junakinje koje se pojavljuju. A \u017eenski likovi uglavnom pasivni, samo ma\u0161taju o ljubavi i nemaju ni jednu drugu svrhu.<\/p>\n \u201cI spremne su za tu udaju na bilo kakvu \u017ertvu. Recimo Mala sirena, koja je spremna da izgubi glas samo da bi bila sa princem u kojeg je zaljubljena. Ona nema nikakav drugi cilj u \u017eivotu,\u201d obja\u0161njava Stojanov.<\/p>\n STEREOTIPI NE NU\u017dNO LO\u0160I<\/strong><\/p>\n Smiljana Milinkov \u2013 medijska stru\u010dnjakinja i profesorica na predmetu mediji za decu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu obja\u0161njava da stereotipi, pogotovo u crtanim filmovima, uop\u0161te ne moraju biti lo\u0161a stvar.<\/p>\n \u201c<\/strong>Kada su nam dati odre\u0111eni kalupi u kojima se kre\u0107emo, onda nekako i najlak\u0161e razmi\u0161ljamo i donosimo neko mi\u0161ljenje i neki stav pomo\u0107u tih kalupa. Oni se generalno zato i koriste u predstavama, filmovima, crtanim filmovima zato \u0161to je najlak\u0161e prikazati na taj na\u010din odre\u0111ene karaktere i najlak\u0161e je do\u0107i do publike,\u201d obja\u0161njava ova profesorica.<\/p>\n Dramatur\u0161kinja Divna Stojanov potvr\u0111uje da su oni dobri, kada se na primer koriste da se bi se u pri\u010di napravio neki obrt. Ova dramatur\u0161kinja navodi primer.<\/p>\n \u201cRecimo ukoliko mi sad svi o\u010dekujemo jer je stereotipno, i u svim vicevima i ve\u0107ini filmova – da je devojka plave kose manje inteligentna. Ukoliko mi iznenadimo i napravimo obrt je ona super inteligentna i da njena boja kose apsolutno ne uti\u010de na njene bilo kakve sposobnosti,\u201d obja\u0161njava ona.<\/p>\n RE\u0160ENJE NIJE CENZURA<\/strong><\/p>\n \u201c<\/strong>Ovaj program sadr\u017ei negativne opise i ljudi i kultura“ i \u201cOvi stereotipi su bili pogre\u0161ni tada, a i sada su“, stoji na upozorenju koji je Dizni postavio na neke od svojih starijih crtanih filmova poput \u201cDamba\u201d, \u201cPetra Pana\u201d ili \u201cMa\u010dke iz visokog dru\u0161tva\u201d. Ti crtani filmovi uglavnom u sebi imaju rasne stereotipe. Kada je krenula kampanja ovih upozorenja \u2013 jedno vreme se pri\u010dalo i o tome da \u0107e biti povu\u010deni i ne\u0107e mo\u0107i da se gledaju. Primera radi, pojedine de\u010dije knjige Dokotra Susa su skroz povu\u010dene iz prodaje. Zato smo postavile logi\u010dno pitanje \u2013 Da li treba da se odreknemo tih sadr\u017eaja, i da ih povu\u010demo sa tr\u017ei\u0161ta kako ne bi bili dostupni? Smiljana Milinkov \u2013 medijska stru\u010dnjakinja ka\u017ee da je mnogo va\u017enije zajedno sa decom gledati sadr\u017eaje i ukaziati na stereotipe kao na gre\u0161ke.<\/p>\n \u201c<\/strong>Stava sam da ne treba se ni\u010deg odricati i zabranjivati. Jako je va\u017eno, pogotovo kad je re\u010d o deci mla\u0111eg uzrasta. Jako je va\u017eno da roditelji ili \u010dlanovi porodice budu uklju\u010deni u gledanje, da zajedno gledaju, da komentari\u0161u. Da uka\u017eu ovo \u0161to se de\u0161ava nije u stvarnom \u017eivotu tako,\u201d navodi Milinkov.<\/p>\n IPAK SRE\u0106AN KRAJ<\/strong><\/p>\n U anketi koju smo sproveli, na\u0161i sagovornici primetili su da se situacija u dana\u0161njim crta\u0107ima menja na bolje. Tako\u0111e, pro\u0161lo je vreme kada se penjalo na krov da se podesi antena kako bi se uhvatili jedni isti crta\u0107i na TV Palma plus. \u0160areni asortiman dostupan je na klik.<\/p>\n \u201c<\/strong>Mislim da stvarno u ovom trenutku postoji toliko izbora, i nismo vi\u0161e ograni\u010deni samo time \u0161ta se prikazuje na televiziji, i apsolutno je onda odgovornost na roditeljima da biraju sadr\u017eaj za decu u skladu sa njihovim vrednostima. Prosto smo sada svi izlo\u017eeni u svakom obliku nekim stvarima koji stvaraju stereotipe, i mislim da se na kraju sve svodi na vrednosti koje se u\u010de kod ku\u0107e. Ne\u0107e jedan crta\u0107 promeniti dete, ali ako se ta vrednost gaji posle u domu, onda definitivno crtani film mo\u017ee da podr\u017ei razvoj stereotipa.\u201d<\/p>\n Divna Stojanov, dramatur\u0161kinja mi je u razogovoru rekla da je pripremaju\u0107i se za intervju jako puno razmi\u0161ljala i o dobrim primerima. Jer, kako ka\u017ee, vidi se promena na bolje u crtanim filmovima. Kao primer navodi junakinju Mulan.<\/p>\n \u201cMulan, kao devojka je pokazala da je je jednaka sa mu\u0161karcima i ne samo jednaka nego da ona je uspela da odbrani svoju zemlju, da spasi svoj narod. Mnogi zameraju Mulan, recimo \u0161to se film zavr\u0161ava tako \u0161to se ona udaje za tog vojnika u kojeg je zaljubljena, ali opet sa druge strane ja ne vidim da je to problem. Ona \u017eeli da bude u vojsci ali isto tako nije zanemarila oni svoju ljubavnu stranu i tu je i tako\u0111e potreba svakog ljudskog bi\u0107a pa tako i \u017eene,\u201d prerpi\u010dava Stojanov.<\/p>\n To je, primetila i medijska stru\u010dnjakinja Smiljana Milinkov. Samo, ona ne misli da je to zbog toga \u0161to kompanije koje rade produkciju crtanih filmova \u017eele da unesu promenu, ve\u0107 da one samo prate promene u dru\u0161tvu.<\/p>\n \u201c<\/strong>Ne verujem ja da bilo koja produkcija previ\u0161e razmi\u0161ljala o tome da li \u0107e \u0161iriti pozitivne ili negativne (stereotipe), nego mislim da se vi\u0161e oni prate promene u dru\u0161tvu. I reaguju. Jer dana\u0161nje devoj\u010dice, nadam se da se vaspitavaju tako da budu aktivne, preduzetne, hrabre, da ne \u010dekaju princa na belog konju nego da naprosto mogu same da ure\u0111uju svoj \u017eivot kako smatraju da treba,\u201d navodi ova stru\u010dnjakinja.<\/p>\n De\u010daci pak ostaju bez adekvatnih uzora. I mu\u0161karci pla\u010du, podse\u0107a Milinkov.<\/p>\n \u201cMislim da se se danas vi\u0161e vodi ra\u010duna o tome da se oja\u010daju \u017eenski likovi u crtanim filmovima dok se mu\u0161ki likovi i dalje prili\u010dno stereotipizirani u smislu da oni moraju da budu agresivni, hrabri, njima se ne dopu\u0161taju ose\u0107anja. Oni su retko kad tu\u017eni. Sve ono \u0161to dana\u0161nji de\u010daci nisu. Niti u bilo kom periodu ni jedna osoba nije uvek hrabra, jaka, sna\u017ena i mora da pobe\u0111uje,\u201d zaklju\u010duje na\u0161a sagovornica.<\/p>\n Autorke podkasta: Aleksandra Bu\u010dko, Iva Gaji\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Sanja \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n