Koliko \u010desto vam se de\u0161ava da \u0161etate ulicom i vidite ispru\u017eenu ruku koja tra\u017ei pomo\u0107? Da li u tim situacijama pru\u017eate novac, odmahnete glavom – ili ipak, pogledate bolje i poku\u0161ate da prona\u0111ete znakove da li joj je potreban drugi vid pomo\u0107i – koji nije finansijski?<\/p>\n
U jubilarnoj, 100. epizodi podkasta Reaguj razgovaramo o prinudnom prosja\u010denju. U ovoj epizodi poku\u0161a\u0107emo da prika\u017eemo polo\u017eaj \u017ertava radne eksploatacije sa fokusom na decu, na\u010din na koji se dr\u017eava nosi sa ovim problemom – ali i na\u010dine na koje mi, gra\u0111ani, mo\u017eemo da im pomognemo.<\/p>\n
Organizacija ASTRA posve\u0107ena je iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima, posebno nad \u017eenama i decom, kao i pru\u017eanju podr\u0161ke u potrazi za nestalom decom. Hristina Piskudilis iz organizacije ASTRA ka\u017ee da samim tim \u0161to je stepen siroma\u0161tva iz godinu u godinu sve ve\u0107i: imamo i ve\u0107i broj osoba koje prose na ulici, a me\u0111u njima ima i mnogo dece.<\/p>\n
\u201cNeke procene su da samo u Beogradu ima 2-3 hiljade dece koje se bave prosja\u010denjem. E sada, ono \u0161to je na primer bitno u svemu tome jeste da mi znamo da je u pitanju prekr\u0161ajno delo, ali postoji i gledanje kroz prste od strane \u010ditavog sistema na tu pojavu. Imaju\u0107i u vidu da mnogi ljudi na taj na\u010din izdr\u017eavaju porodice. Nekada se desi da dete prosto, u dogovoru sa roditeljima, dete mo\u017ee na taj na\u010din da doprinosi ku\u0107nom bud\u017eetu\u201d, navodi ona.<\/p>\n
Stepen siroma\u0161tva je svake godine ve\u0107i, deca ili poma\u017eu roditeljima, ili se brinu o sebi ili su \u017ertve prinudnog prosja\u010denja. Za to jeste odgovorni sistem. Me\u0111utim, Programska direktorka Centra za integraciju mladih Aleksandra Mici\u0107, navodi da kada se govori o deci prosjacima problem se prihvata kao problem nefunkcionisanja sistema pravosu\u0111a i policije, a deca su \u017ertve trgovine ljudima i eksploatacije. Problem je znatno dublji.<\/p>\n
\u201cDeca izlaze na ulicu da rade i pomognu porodici na \u017ealost kao posledica ekstremnog siroma\u0161tva i uslova u kojima \u017eive, a ne nu\u017eno kao eksploatisana lica bilo od roditelja, bilo od nekog drugog. Naravno, ne mo\u017eemo da ka\u017eemo da je uvek tako. Oba slu\u010daja su tu\u017ena. Ako posmatramo tako, mo\u017eemo deci pru\u017eiti s jedne strane novac, a nekada ne\u0161to od hrane, ne\u0161to \u0161to im treba, porazgovarati sa njima, gde idu u \u0161kolu, koga imaju, preporu\u010diti im svrati\u0161te\u201d, navodi Mici\u0107.<\/p>\n
Hristina Piskudilis iz organizacije ASTRA smatra da je zakon dobar – ali da problem le\u017ei u njegovoj primeni.<\/p>\n
\u201c\u0160to se ti\u010de prosja\u010denja – ono spada u prekr\u0161ajno delo, to su finansijske kazne. Ne znam koliko je to efikasno, s obzitom na to da ti ljudi nemaju para. \u0160to se ti\u010de prinudnog prosja\u010denja kao vrste trgovine ljudima – imamo dobro zakonsko re\u0161enje. Kazne su od 3 do 12 godina. Problem je u tome \u0161to se zakonska regulativa i zakoni ne sprovode dovoljno efikasno, niti je kaznena politika kakva bi trebala da bude kako bi se trgovci ljudima prestali baviti tim poslom\u201d, ka\u017ee Piskudilis.<\/p>\n
Po pitanju rada nadle\u017enih institucija: Piskudilis smatra da je najbolja slika toga – statistika.<\/p>\n
\u201cU prethodne tri godine – mi imamo zvani\u010dnu brojku i upozorenje stru\u010dnjaka da je broj \u017ertava na teritoriji Srbije 10 puta ve\u0107i. \u0160to se ti\u010de prosja\u010denja, 2019. godine, od ukupno 39 \u017ertava – samo 4 su bile identifikovane kao \u017ertve trgovine ljudima prinu\u0111ene na prosja\u010denje. 2020 od 57 – samo dve \u017ertve. 2021. od zvani\u010dno registr 44, samo 10 posto su \u010dinile \u017ertve prinu\u0111ene na prosja\u010denje. To su jednocifrene brojke, koje se kre\u0107u u zadnjih tri godine, od 1 do 5 – a znamo da npr samo u BG ima dve-tri hiljade dece koja prosi. Tu vidimo da u sistemu ne\u0161to \u0161kripi, zna\u010di nemogu\u0107e je da ih je toliko malo\u201d, upozorava ona.<\/p>\n
Deca koja su prepu\u0161tena ulici svakako nisu odlika sistema koji je ure\u0111en i koji radi u cilju za\u0161tite svojih gra\u0111ana. Aleksandra Mici\u0107 iz Centra za integraciju mladih navodi da je re\u0161avanje ovog problema pitanje politi\u010dke volje.<\/p>\n
\u201cNe postoje na \u017ealost sistemska re\u0161enja koja mogu da dovedu do smanjenje broja dece na ulici. Ne postoje apsolutno ure\u0111ena dru\u0161tva gde ne postoje deca na ulici, ali postoje ure\u0111enija dru\u0161tva gde je taj broj mnogo manji i dru\u0161tva koja mnogo efikasnije reaguju na ovaj problem. Ono \u0161to jeste problemati\u010dno je \u0161to pitanja dece u uli\u010dnoj situaciji nije pitanje, uslovno re\u010deno, \u010dije re\u0161avanje mnogo doprinosi. Ako gledamo da je ve\u0107ina stvari politi\u010dka volja, ako gledamo kroz to, onda ovo nije pitanje nije dovoljno atraktivno i tu nastaje rupa, nastaje \u0161um kada je u pitanju re\u0161avanje\u201d, navodi Aleksandra Mici\u0107.<\/p>\n
Emisiju pripremaju Sanja Kosovi\u0107, Aleksandra Bu\u010dko, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Iva Gaji\u0107.<\/p>\n
Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podr\u0161ku Evropske unije. Sadr\u017eaj ove epizode isklju\u010diva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Evropske unije, kao ni Mre\u017ee za izve\u0161tavanje o razli\u010ditosti 2.0.<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U jubilarnoj, 100. epizodi podkasta Reaguj razgovaramo o prinudnom prosja\u010denju. U ovoj epizodi poku\u0161a\u0107emo da prika\u017eemo polo\u017eaj \u017ertava radne eksploatacije sa fokusom na decu, na\u010din na koji se dr\u017eava nosi sa ovim problemom – ali i na\u010dine na koje mi, gra\u0111ani<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-53401","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/53401","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=53401"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/53401\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64728,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/53401\/revisions\/64728"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=53401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=53401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=53401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}