Ako ste ve\u0107 zaposleni, sigurno mo\u017eete da se poistovetite sa pri\u010dom o stresu na poslu, a mo\u017eda i sa takozvanim burnoutom. \u0160ta god bio uzrok tog stresa, u 97. epizodi podkasta Reaguj! koja je nastala u saradnji sa MentalHubom, poku\u0161avamo da zajedno sa sagovornicima i sagovornicama na\u0111emo re\u0161enje.<\/p>\n
Za po\u010detak, psiholog Boris Popov obja\u0161njava \u0161ta podrazumevamo pod tim pojmom.\u00a0<\/p>\n
\u201cUkoliko neke stresne situacije daleko prema\u0161uju i to dugo traje, mi onda potro\u0161imo te na\u0161e resurse, odnosno organizam vi\u0161e ne mo\u017ee da iza\u0111e na kraj sa tim stresovima, sa tim previsokim zahtevima, i jednostavno potro\u0161i sve energetske resurse i upadne u to stanje burnouta, odnosno izgaranja. Jednostavno, organizam vi\u0161e nema resursa i onda upadamo u to stanje koje li\u010di na jedno stanje bezvoljnosti, na jedno stanje pada na\u0161ih vitalnih dinamizama – jednostavno nemamo entuzijazma da ustajemo za novi radni dan, ose\u0107amo iscrpljenost. Ta iscrpljenost nije ona koju mo\u017eemo da elimini\u0161emo ako se jednu no\u0107 dobro naspavamo, ta iscrpljenost je prolongirana, i jednostavno organizam tada pokazuje – burnout je signal da moramo da povu\u010demo ru\u010dnu, da ne mo\u017eemo vi\u0161e na isti na\u010din da re\u0161avamo probleme, i da je potrebna dodatna podr\u0161ka\u201d, obja\u0161njava Popov i ka\u017ee da burnout ima jo\u0161 neke svoje druge simptome kao \u0161to je zauzimanje cini\u010dnog odnosa prema poslu.<\/p>\n
\u201cHumor je generalno jako dobra strategija regulacije emocija, ali pri\u010dam o nekom crnom cini\u010dnom humoru koji predstavlja neku vrstu odvajanja od posla, samoizolacije. I u su\u0161tini u tom stanju je o\u010digledno da je potrebna podr\u0161ka i najbolji na\u010dini za smanjivanje burnouta jeste psiholo\u0161ko savetovanje koje \u0107e najverovatnije da rezultuje time da se uzme neko vreme, pauza ili smanjeni re\u017eim rada, dakle ne samo da se koristi usluga psiholo\u0161kog savetovanja, \u0161to mislim da je jako va\u017eno, nego verovatno \u0107e morati da do\u0111e do neke promene \u017eivotnog stila – kroz vi\u0161e odmora, kroz manje naprezanja, da bi se ponovo izbalansirali ti zahtevi i resursi o kojima smo govorili\u201d, isti\u010de Popov.<\/p>\n
Ipak, psiholo\u0161kinja Sonja Vukobrat Ivkovi\u0107 isti\u010de da je kod burnouta, kao i kod stresa, neophodno ispitati za\u0161to je do njega uop\u0161te do\u0161lo.<\/p>\n
\u201cDa li je do\u0161lo zbog toga \u0161to sam ja bila pretrpana, i da su rokovi koji su prema meni postavljeni bili neki iracionalni, i da bi ih postigla da mi je potrebno 120 posto kapaciteta, ili je do toga do\u0161lo zato \u0161ta ja ne pronalazim isto zadovoljstvo u ovome \u0161to radim. Ustanem svaki dan, popijem kafu, spremam se, do\u0111em na posao, \u010dukam neke mejlove, odgovaram na neke mejlove, \u010dukam ne\u0161to ovamo, drljam neke eksele i ne znam \u0161ta, i ja onda kao posle tri nedelje ka\u017eem \u0161ta meni ovo treba, ovo mene uop\u0161te ne ispunjava. Tako da pozadina burnouta mo\u017ee biti i jedno i drugo, iako je naravno opet vi\u0161e fensi da ka\u017eemo da je to od koli\u010dine posla i od iracionalnih zahteva, ali tu bih isto rekla da je va\u017eno da se shvati \u0161ta je pozadina. Ako je pozadina objektivne okolnosti gde su pred pojedinca stavljeni preterani zahtevi, nerazumevanje od strane organizacije, razumevanje od strane kolega, nerazumevanje u krajnjem slu\u010daju od strane porodice za vreme koje neko ula\u017ee, do\u017eivljaj da nisam dovoljno pla\u0107en za to \u0161to radim, da nisam cenjen za vreme koje ula\u017eem – to sve mogu biti uzroci da se neko na poslu ose\u0107a lo\u0161e i da u nekom trenutku pregori. Opet ne bih volela da tu damo neki kao op\u0161ti odgovor onda idi na more, idi sun\u010daj se tri dana, tri minuta oko zgrade, dva minuta uz stepenice, \u0161est minuta to, i obavezno ce\u0111ena i tu \u0107e sve da nestane. Nije uop\u0161te to poenta. Dok sama osoba ne shvati \u0161ta je to zbog \u010dega se ose\u0107a lo\u0161e u sopstvenoj ko\u017ei, nema nijednog trika, nema nijednog saveta, pogotovu ne na Guglu, koji \u0107e da razre\u0161i tu dilemu i to ose\u0107anje\u201d, obja\u0161njava Sonja Vukobrat Ivkovi\u0107.<\/p>\n
Kako obja\u0161njava psiholog Boris Popov, stres na radnom mestu samo je jedan od aspekata stresa sa kojim se susre\u0107emo u svakodnevnom \u017eivotu.\u00a0<\/p>\n
\u201cKada pri\u010damo o stresu na radnom mestu govorimo o situaciji u kojoj percipiramo da postoje vi\u0161i zahtevi koji se postavljaju pred nas, u odnosu na na\u0161e resurse ili kapacitete koje mi percipiramo da imamo da bismo mogli da iza\u0111emo na kraj sa tim resursima. Dakle, taj raskorak izme\u0111u zahteva i resursa koji nam stoje na raspolaganju na\u0161 organizam do\u017eivljava kao pretnju i na tu pretnju reaguje adaptivnim mehanizmom, tj. poku\u0161ava da kompenzuje taj raskorak kako bi se \u0161to bolje adaptirao na te uslove. Dakle, u su\u0161tini mi stres razumemo kao jednu adaptivnu funkciju organizma, koja slu\u017ei organizmu da se \u0161to bolje adaptira na ono \u0161to nam se de\u0161ava u \u017eivotu, pa samim tim i na poslu kao jednom od najva\u017enijih aspekata na\u0161eg \u017eivota\u201d, obja\u0161njava Popov.<\/p>\n
Na epizodi radile: Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Iva Gaji\u0107.<\/p>\n
Podkast je nastao u okviru projekta \u201ePovezivanje: ka ve\u0107oj vidljivosti organizacija civilnog dru\u0161tva i ve\u0107em u\u010de\u0161\u0107u gra\u0111ana\u201c, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podr\u0161ku Balkanskog fonda za demokratiju Nema\u010dkog Mar\u0161alovog fonda SAD (BTD).<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ako ste ve\u0107 zaposleni, sigurno mo\u017eete da se poistovetite sa pri\u010dom o stresu na poslu, a mo\u017eda i sa takozvanim burnoutom. \u0160ta god bio uzrok tog stresa, u 97. epizodi podkasta Reaguj! koja je nastala u saradnji sa MentalHubom, poku\u0161avamo da zajedno sa sagov<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-52703","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/52703","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=52703"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/52703\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64731,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/52703\/revisions\/64731"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=52703"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=52703"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=52703"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}