Skoro 800.000 ljudi izvr\u0161i samoubistvo svake godine. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, suicid je drugi naj\u010de\u0161\u0107i uzrok smrti osoba uzrasta izme\u0111u 15 i 29 godina, dok su prvi saobra\u0107ajne nezgode.<\/p>\n
Kada se govori o temama mentalnog zdravlja: gde se ta\u010dno krije granica u tome \u0161ta je informacija od javnog zna\u010daja, a \u0161ta je puka jurnjava za klikovima? Kako ovakvo izve\u0161tavanje uti\u010de na celu populaciju? Zbog \u010dega mediji posve\u0107uju vi\u0161e pa\u017enje privatnim \u017eivotima porodica i osoba koje su izvr\u0161ile samoubistvo – umesto traganju za re\u0161enjima i uzrocima ranije pomenute statistike?<\/p>\n
U 96. epizodi podkasta Reaguj, koja je nastala u saradnji sa MentalHubom, razgovaramo o tome kako mediji uti\u010du na mentalno zdravlje, na koji na\u010din oni izve\u0161tavaju o mentalnom zdravlju i samoubistvu, ali i o tome kakve posledice senzacionalisti\u010dko izve\u0161tavanje o ovim temama mo\u017ee da ima po mentalno zdravlje onih koji prolaze kroz te\u0161ke periode, po mentalno zdravlje porodica preminulih, ali i po mentalno zdravlje \u010ditave populacije.\u00a0\u00a0<\/p>\n
\u0160efica Odseka za medijske studije i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Smiljana Milinkov ka\u017ee da je tema mentalnog zdravlja nedovoljno zastupljena u medijima.\u00a0<\/p>\n
\u201cS jedne strane, i mislim da je to nekako najdominantnije, i dalje se problemi mentalnog zdravlja i pitanja uop\u0161te mentalnog zdravlja smatraju nekako neva\u017enim. Mediji ne pridaju po mom mi\u0161ljenju dovoljno pa\u017enje. Te teme se nalaze ili u onim segmentima programa ili na onim stranicama gde su neke opu\u0161tenije teme, i vrlo \u010desto je to taj pristup Kako sebi pomo\u0107i u pet koraka; Kako sebi ulep\u0161ati dan – <\/em>a u stvari se radi o vrlo ozbiljnim problemima, mogu da budu vrlo ozbiljni\u201d, navodi ona.\u00a0<\/p>\n \u010cak i kada se o ovoj temi govori, u nju se ne ulazi dovoljno, te ovaj problem bude samo zagreban po povr\u0161ini, smatra Milinkov.<\/p>\n \u201cU toj nekoj, po mom mi\u0161ljenju, relativizaciji tog opsega tema mentalnog zdravlja, smatram da je su\u0161tinski problem da se nedovoljno analizira na koji na\u010din i kome gra\u0111ani mogu da se obrate; da nema dovoljno analiti\u010dkih, istra\u017eiva\u010dkih pri\u010da. I vrlo \u010desto, da, ako osetite da vam nije dobro potra\u017eite pomo\u0107i. Ali gde da se potra\u017ei pomo\u0107? U kakvom stanju su dr\u017eavne zdravstvene ustanove koje su du\u017ene da brinu o mentalnom zdravlju? Na \u0161ta nailaze gra\u0111ani kada se obrate? \u0160ta je sa onima koji nemaju dovoljno sredstava da pla\u0107aju privatno psihoterapiju ili odlazak kod psihologa?\u201d, napominje Milinkov.\u00a0<\/p>\n Tabloidno i senzacionalisti\u010dko izve\u0161tavanje o doga\u0111ajima koji uklju\u010duju ljudsku patnju i bol \u010desto je prisutno upravo kada je re\u010d o izve\u0161tavanju o samoubistvima. U jurnjavi za klikovima mediji \u010desto zanemariju \u010dinjenicu da i preminula osoba ima pravo na svoju privatnost i dostojanstvo, kao i njihova porodica.<\/p>\n Psiholo\u0161kinja Tanja Bokun ka\u017ee da senzacionalisti\u010dki na\u010din izve\u0161tavanja o suicidu uti\u010de uznemiruju\u0107e na \u010ditavu populaciju, a posebno poga\u0111a osobe koje su indirektno ili direktno povezane sa osobom o kojoj se izve\u0161tava.\u00a0\u00a0<\/p>\n \u201c\u010cak mi se desilo da vidim i pokrivena tela, opro\u0161tajne poruke i sli\u010dno. To zaista uznemiruje svakog od nas. Kada je u pitanju osoba koja i sama razmi\u0161lja o samoubistvu, to podrazumeva jo\u0161 jedan dodatni pritisak i dodatnu nelagodnost. Moram da ka\u017eem da jo\u0161 stanovni\u0161tvo o kom ne mislimo previ\u0161e, a koje je jako bitno, su ljudi koji su indirektno ili direktno povezani sa tom osobom. Dakle, govorimo o ro\u0111acima, prijateljima, kom\u0161ijama, koji sigurno prolaze kroz te\u0161ke trenutke, a ovakav na\u010din izbe\u0161tavanja tu situaciju dodatno ote\u017eava i komplikuje\u201d, isti\u010de Bokun.\u00a0<\/p>\n Psiholo\u0161kinja Instituta za javno zdravlje Vojvodine Marija Rosandi\u0107 navodi na \u0161ta mediji moraju obratiti pa\u017enju prilikom izve\u0161tavanja o temama koje su u vezi sa mentalnim zdravljem.\u00a0<\/p>\n \u201cSvakako to su po\u0161tovanja eti\u010dkih principa izve\u0161tavanja o bilo kojoj temi, ali nekako se \u010dini da je va\u017eno za ovu temu da prvo se postavi pitanje \u0161ta javnost dobija tom temom, u kojoj meri se neke infromaciju trebaju i moraju plasirati u javnost. Ja do\u017eivljavam da mediji i stru\u010dnjaci za mentalno zdravlje treba da budu neka vrsta sagovornika i da mediji mogu i treba da doprinose edukaciji javnosti, da informi\u0161u javnost i menjaju njihove stavove, posebno one koji se temelje na nekim mitovima, predrasudama ili informacijama koje nisu utemeljene u psihologiji. Ono \u0161to je posebno va\u017eno je da mediji mogu da imaju istu tu ulogu zagovaranja za promene na nivou dru\u0161tva – da ti tekstovi uvek imaju neku \u0161iru sliku, zato \u0161to mentalno zdravlje jeste pitanje javnog zdravlja i celokupnog dru\u0161tva, a ne samo pojedinca\u201d, napominje ona.\u00a0<\/p>\n Emisiju su pripremile Iva Gaji\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u0107kovi\u0107 i Sanja \u0110or\u0111evi\u0107.\u00a0<\/p>\n Podkast je nastao u okviru projekta \u201ePovezivanje: ka ve\u0107oj vidljivosti organizacija civilnog dru\u0161tva i ve\u0107em u\u010de\u0161\u0107u gra\u0111ana\u201c, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podr\u0161ku Balkanskog fonda za demokratiju Nema\u010dkog Mar\u0161alovog fonda SAD (BTD).<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kada se govori o temama mentalnog zdravlja: gde se ta\u010dno krije granica u tome \u0161ta je informacija od javnog zna\u010daja, a \u0161ta je puka jurnjava za klikovima? Kako ovakvo izve\u0161tavanje uti\u010de na celu populaciju? Zbog \u010dega mediji posve\u0107uju vi\u0161e pa\u017enje privatnim \u017ei<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-52472","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/52472","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=52472"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/52472\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64732,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/52472\/revisions\/64732"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=52472"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=52472"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=52472"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}