Predrasuda – neracionalni i nefer stav ili ose\u0107anje, formirano bez dovoljno razmi\u0161ljanja ili znanja, navodi Kembrid\u017e re\u010dnik. Le\u010di se, dakle, dovoljnim izlaganjem i informisanjem o onome prema \u010demu imamo predrasude. Kao na primer – osobe sa mentalnim pote\u0161ko\u0107ama. U 94. epizodi te\u017ei\u0107emo da vas iz\u0161u\u0161kamo iz zone konfora, razbijemo koju predrasudu i predstavimo par re\u0161enja za ove probleme.<\/p>\n
Fond LICEULICE od 2010. godine pru\u017ea direktnu podr\u0161ku marginalizovanim grupama, s ciljem njihove ve\u0107e socijalne i ekonomske uklju\u010denosti. Oni svoj program realizuju na principima socijalnog preduzetni\u0161tva. List izlazi jednom mese\u010dno, a pola zarade ide direktno prodavcu. Jedan od prodavaca je David iz Novog Sada, koji ve\u0107 du\u017ee od dve godine prodaje ovaj list.<\/p>\n
Magazin LiceUlice omogu\u0107io je Davidu da zaradi dodatni dinar, ali i ponovo formira mre\u017eu podr\u0161ke koju je ranije imao u udru\u017eenju ULOP. David ka\u017ee da ljudi kojima prodaje \u010dasopis reaguju potpuno razli\u010dito – neki su veoma raspolo\u017eeni da ga saslu\u0161aju, dok drugi umeju da budu i neprijatni. On za podkast Reaguj! prepri\u010dava najlep\u0161i i najgori deo svog posla.<\/p>\n
\u201cKomunikacija sa ljudima koji su veoma prijatni, koji se zaiteresuju za \u010dasopis, to je bolji deo posla. Me\u0111utim, de\u0161ava se nekada re\u0111e, taj lo\u0161iji deo posla, kada neko po\u010dne da vi\u010de na vas, zove konobara da interveni\u0161e. \u010cak sam imao prilike i jednom u Sremskim Karlovcima, \u017eenu ni\u0161ta nije interesovalo, jo\u0161 je zvala konobara da me propusti kroz \u0161ake\u201d, prepri\u010dava David.<\/p>\n
Nau\u010dna saradnica na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i programska direktorka MentalHub-a Milica Lazi\u0107 obja\u0161njava sa kojim se stereotipima naj\u010de\u0161\u0107e susre\u0107u ljudi sa mentalnim pote\u0161ko\u0107ama. To su uglavnom stereotipi koji su zasnovani na nekim pogre\u0161nim uverenjima o tome \u0161ta odre\u0111ena dijagnoza zna\u010di i u kojoj meri je funkcionisanje te osobe o\u0161te\u0107eno samo zato \u0161to ima neku odre\u0111enu dijagnozu.<\/p>\n
\u201cPostoje odre\u0111eni stereotipi na primer da su osobe sa dijagnozom agresivnije od drugih ljudi, \u0161to istra\u017eivanja ne pokazuju. Tako\u0111e, postoje neka implicitna verovanja da osobe koje imaju odre\u0111enu psihijatrijsku dijagnozu u stvari ili nisu sposobne za rad ili nisu sposobne da dugoro\u010dno budu istrajne u nekom svom radu i zbog toga se javlja problem sa zapo\u0161ljavanjem u ovoj vrsti populacije\u201d, obja\u0161njava Lazi\u0107 i dodaje da je i izolacija deo posledica predrasuda, koje ostavljaju dodatni otisak na mentalno zdravlje bilo koga.<\/p>\n
Protiv stereotipa se mo\u017eemo boriti, pre svega edukacijom. Me\u0111utim, kako nagla\u0161avaju Jovana \u0106ojder i Tamara Musi\u0107 iz Udru\u017eenja gra\u0111ana \u201cPatrija\u201d koje sara\u0111uje na \u010dasopisu \u201cLiceUlice\u201d, samo informisanje o ovim problemima \u010desto nije dovoljno. Me\u0111utim, i kontakt je jedna od izuzetno va\u017enih elemenata u borbi protiv predrasuda.<\/p>\n
\u201cKombinacija je jako va\u017ena, jer mo\u017ee se desiti kao \u0161to vidimo da \u0161to se ti\u010de inkluzije u \u0161kolama, mo\u017eemo videti da zapravo \u010desto dolazi nekada taj kontakt, odnosno to kada dolaze marginalizovane grupe u kontakt sa nekom op\u0161tom populacijom, mo\u017ee se desiti da se suprotno potkrepi slika, ukoliko ona nije na odre\u0111en na\u010din regulisana\u201d, navode iz ove organizacije.<\/p>\n