Da li se se\u0107ate perioda adolscencije? Verujem da je za deo vas ovo bio stresan period u kome mo\u017eda niste bili najzadovoljniji svojim izgledom. Upravo o tome pri\u010damo u 93. epizodi podkasta Reaguj, a poku\u0161a\u0107emo da saznamo i kako to uti\u010de na mentalno zdravlje.<\/p>\n
Kako obja\u0161njava psiholo\u0161kinja Jovana Trbojevi\u0107, period adolescencije \u010desto se naziva periodom „bura i oluja“, jer on, pored fizi\u010dkih promena kao \u0161to su nagli rast i pove\u0107anje telesne te\u017eine, donosi i promene po pitanju kognitivnog i socio-emocionalnog razvoja.<\/p>\n
\u201cIma jedan spektar promena koje adolescente, na\u017ealost, uglavnom sam prolazi, u smislu iako postoje sad gomile informacija, i putem socijalnih medija i \u0161kola se trudi da ima svoju ulogu u tome, ali na\u017ealost on bude sam sa sobom, jer mu je vrlo te\u0161ko da defini\u0161e prvo \u0161ta mu se sve to de\u0161ava, a onda i da podeli, tj. da ne ose\u0107a stid i sramotu povodom nekih svojih dilema, sumnji i nesigurnosti i da to ka\u017ee naglas. U tom smislu adolescenti zapravo u ovom periodu, iako su okru\u017eeni gomilama, i onlajn poznanstava i u\u017eivo po pitanju \u0161kole, na\u017ealost uglavnom se zapravo ose\u0107aju usamljeno i u toj usamljenosti se suo\u010davaju sa promenama i izazovima koje nosi adolescencija\u201d, obja\u0161njava Trbojevi\u0107 i dodaje da je tako\u0111e va\u017eno naglasiti da deci jo\u0161 od najranijeg uzrasta \u0161aljemo poruke o tome kako posmatramo ne\u010diji fizi\u010dki izgled i koliki mu zna\u010daj pridajemo.<\/p>\n
\u201cOno \u0161to mo\u017eemo da uradimo jeste da damo adolescentima prostor da se izraze, pre svega da ih saslu\u0161amo, da ne odbacujemo njihove brige kao manje va\u017ene zato \u0161to imaju manje godina nego mi, i u krajnjem slu\u010daju da im poka\u017eemo da i mi sami prihvatamo svoje nesavr\u0161enosti, sa ciljem da oni nau\u010de da ih isto tako prihvate. Jer ako vi kao odrasla osoba predstavljate model savr\u0161enstva, tj. ne dopu\u0161tate gre\u0161ke, ne dopu\u0161tate bore, da imate kila XY, ne dopu\u0161tate bubuljice… Te\u0161ko da \u0107e i va\u0161 adolescent onda sebi dopustiti ako nije u skladu sa nekim zacrtanim standardom kako treba jedan mladi \u010dovek da izgleda\u201d, isti\u010de Trbojevi\u0107.<\/p>\n
S ovim se sla\u017ee i izvr\u0161na direktorka Prijatelja dece Srbije Iva Erakovi\u0107, koja ka\u017ee da su izme\u0111u ostalog, za zdravu sliku o telu dece odgovorni i roditelji.<\/p>\n
\u201cImate taj fenomen da roditelji vrlo nesmotreno deci \u0161alju poruke da su gojazna. Roditelji su u\u0161li u kli\u0161e dru\u0161tveno prihva\u0107enog izgleda. Vi nikad niste imali ve\u0107i pritisak na devoj\u010dice koji dolazi iz porodice. Nemoj toliko da jede\u0161, nemoj da jede\u0161 slatki\u0161e, ugoji\u0107e\u0161 se, ugoji\u0107e\u0161 se<\/em>. Ne ka\u017ee se idi na sport bi\u0107e\u0161 zdrava<\/em>, nego idi na sport bi\u0107e\u0161 zgodna<\/em>. To su poruke koje su vrlo jasne i vrlo imaju kad sve ra\u0161\u010distite malignu konotaciju\u201d, obja\u0161njava Erakovi\u0107.<\/p>\n Psiholo\u0161kinja Jovana Trbojevi\u0107 smatra da u periodu adolescencije klju\u010dna pomo\u0107 prilikom suo\u010davanja sa anksiozno\u0161\u0107u mogu biti i grupe za podr\u0161ku mladima, kojih, me\u0111utim, nema dovoljno. Ideja ovakvih grupa je da one predstavljaju sigurno okru\u017eenje za istra\u017eivanje nekih sopstvenih ideja, stavova, sumnji, a zatim i pru\u017ee podu\u010davanje u smislu vrednovanja sebe i svojih li\u010dnih principa.<\/p>\n \u201cIndividualno, adolescenti sami te\u0161ko da mogu da iza\u0111u na kraj, u smislu ako nema spolja\u0161nje podr\u0161ke. To ne govorim u smislu da oni nisu dovoljno zreli da se nose sami sa sobom i da nisu dovoljno inteligentni, nego jednostavno taj pritisak koji postoji u tom periodu je zaista ogroman i te\u0161ko je izboriti se sa svim, a da nemate neki vid podr\u0161ke, da li od strane porodice, da li od vr\u0161nja\u010dke grupe, \u0161kole ili ka\u017eem neke druge vrste podr\u0161ke koja je van \u0161kolskog sistema, koja bi imala psiholo\u0161ku podr\u0161ku individualnu ili grupnu. Tako da ta anksioznost koja postoji, ona jeste deo razvojnog perioda, ali njen intenzitet ukoliko je izra\u017een, to su trenuci kada adolescent zapravo, bilo bi idealno, kada bi potra\u017eio pomo\u0107. E sad, kod nas je jo\u0161 uvek tabu tema i psiholo\u0161ka podr\u0161ka i psihoterapija, ali moram da priznam da se kre\u0107emo polako u pozitivnom pravcu po tom pitanju\u201d, smatra Trbojevi\u0107.<\/p>\n Na podkastu rade: Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107 i Iva Gaji\u0107.<\/p>\n Podkast je nastao u okviru projekta \u201ePovezivanje: ka ve\u0107oj vidljivosti organizacija civilnog dru\u0161tva i ve\u0107em u\u010de\u0161\u0107u gra\u0111ana\u201c, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podr\u0161ku Balkanskog fonda za demokratiju Nema\u010dkog Mar\u0161alovog fonda SAD (BTD).<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Da li se se\u0107ate perioda adolscencije? Verujem da je za deo vas ovo bio stresan period u kome mo\u017eda niste bili najzadovoljniji svojim izgledom. Upravo o tome pri\u010damo u 93. epizodi podkasta Reaguj, a poku\u0161a\u0107emo da saznamo i kako to uti\u010de na mentalno zdravlj<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-51480","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/51480","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=51480"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/51480\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64735,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/51480\/revisions\/64735"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=51480"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=51480"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=51480"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}