U 92. epizodi podkasta Reaguj! koja je nastala u saradnji sa Mental Hubom, razgovaramo o mentalnom zdravlju usled rata i ostalih kriznih situacija. Novu epizodu posve\u0107ujemo tome kako je osobama koje prolaze kroz ratna de\u0161avanja u svojoj zemlji, kakve posledice rat ostavlja na mentalno zdravlje pojedinca, ali i na mentalno zdravlje \u010ditavih zajednica godinama nakon sukoba.<\/p>\n
Aleksandra Lazebnik je Ukrajinka koja \u017eivi u gradu Sumi, oko 30 kilometara od granice sa Rusijom, koji je granatiran od samog po\u010detka invazije Rusije nad Ukrajinom. Ona je za Autonomiju prepri\u010dala kako provodi svoje dane.<\/p>\n
\u201cImamo 250 hiljada ljudi i vec\u0301 je polovina oti\u0161la. Na porodiljskom sam odsustvu pa ne radim. Tokom dana se trudim da vodim normalan \u017eivot, da kuvam hranu. Svako jutro moj mu\u017e i ja idemo u kupovinu, ponekad na\u0111emo mleko i jaja, ponekad ni\u0161ta. Poku\u0161avamo da uzemo vi\u0161e hrane jer ne znamo \u0161ta \u0107e se desiti u narednim danima\u201d, prepri\u010dava ona.<\/p>\n
Lazebnik dodaje da \u0107e se mentalitet Ukrajinaca promeniti i da se ve\u0107 polako menja.<\/p>\n
\u201cUvek smo imali neke nesuglasice. Neki su glasali za Zelenskog, neki za Poro\u0161enka, ali sada – mi smo jedno bi\u0107e, jedan organizam. Podr\u017eavamo se me\u0111usobno, svi ljudi. Verujemo da \u0107emo obnoviti na\u0161e gradove i da \u0107e se na\u0161 mentalitet promeniti – ve\u0107 se menja i bi\u0107e sve bolje. Verujemo da \u0107e mir do\u0107i jednog dana\u201d, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Rat se \u010desto prenosi na dalje generacije<\/strong><\/p>\n Programska koordinatorka Inicijative mladih za ljudska prava, Fiona Jeli\u0107i, ka\u017ee da se traume koje donesu ratovi \u010desto prenose na dalje generacije, iako one rat nisu do\u017eivele. Tako je i u Srbiji i regionu.<\/p>\n \u201cOseti se taj uticaj ratova koji su bili 90-ih na na\u0161em podru\u010dju, oseti se uticaj danas kada imamo rat na da ka\u017eem ulazu u Evropu, koji nije uop\u0161te daleko, koji je bilzu, i on se definitivno odra\u017eava i na mentalno zdravlje ljudi u Srbiji. I ne samo u Srbiji, nego u \u010ditavom regionu, i to iz razli\u010ditih aspekata. Videli smo situaciju gde ljudi kupuju zalihe hrane, zato \u0161to postoje generacije koje se se\u0107aju nesta\u0161ica hrane 90-ih u Srbiji, a postoje generacije koje se ne se\u0107aju toga, ali imamo tu transgeneracijsku traumu, koja se prenosi\u201d, napominje ona.<\/p>\n Psiholo\u0161kinja Branislava Stevi\u0107 ka\u017ee da ratna de\u0161avanja trajno menjaju i iskustva ljudi i iskustva dru\u0161tva.<\/p>\n \u201cNe postoji dru\u0161tvo koje nakon ratnog de\u0161avanja je ostalo potpuno isto, koje nije imalo nikakve posledice, koje se nije suo\u010dilo ni sa kakvim emocionalnim ili psiholo\u0161kim posledicama i koje je jednostavno pro\u0161lo kroz ratno iskustvo kao jedno iskustvo. Ve\u0107ina psihologa ili ljudi koji se bavi ratnom traumom smatra da je ratno iskustvo jedno od najte\u017eih i najkompleksnijih ljudskih iskustava. To je jedno prakti\u010dno stanje kada vi ne mo\u017eete jednom obi\u010dnom ljudskom umu opisati sve strahote i potencijalne u\u017ease koji se doga\u0111aju\u201d, navodi Stevi\u0107.<\/p>\n Ona napominje da nekada, na\u0161 obi\u010dan um, ne ume da prihvati te u\u017ease – te na\u0161a adaptivna funkcija biva naru\u0161ena.<\/p>\n \u201cBukvalno imamo jedan slom u psiholo\u0161kom smislu, pa kako pojedinac odreaguje. Tu su jako bitni uticaji i biolo\u0161kih i psihosocijalnih faktora, jednako tako \u0107e odreagovati i dru\u0161tvo. Mi danas imamo jo\u0161 uvek dosta posledica koje su direktno uzrokovane time. Kada govorim o posledicama, govorim o psiholo\u0161kim posledicama u dru\u0161tvu, koje su direktno uzrokovane situacijom 1990-ih\u201d, napominje na\u0161a sagovornica.<\/p>\n Podr\u0161ka je izuzetno va\u017ena<\/strong><\/p>\n Istra\u017eiva\u010dki izve\u0161taj za 2021. godinu pod nazivom \u201cMentalno zdravlje i dobrobit izbeglica i tra\u017eilaca azila u Srbiji\u201d Mre\u017ee psihosocijalnih inovacija PIN, prikazuje psiholo\u0161ke te\u0161ko\u0107e osoba koje su iz razli\u010ditih razloga bile primorane da napuste zemlju svog porekla.<\/p>\n U istra\u017eivanju je u\u010destvovala 201 izbeglica. Najve\u0107i broj u\u010desnika poreklom je iz Sirije, zatim Avganistana, i Maroka, kao i iz Irana, Iraka, Banglade\u0161a, Pakistana, Tunisa i Kameruna.<\/p>\n Kako se navodi u izve\u0161taju, izbeglice, posebno one koje dolaze iz ratom pogo\u0111enih dr\u017eava i regiona, do\u017eivljavaju zna\u010dajan broj traumatskih iskustava u svojim dr\u017eavama porekla.<\/p>\n Vi\u0161e od polovine njih svedo\u010dilo je uni\u0161tavanju, nasilju i torturi – dok je vi\u0161e od tre\u0107ine bilo povre\u0111eno ili mu\u010deno. Naj\u010de\u0161\u0107a traumatska iskustva bila su fizi\u010dko nasilje, seksualno nasilje, religijski progoni, svedo\u010denje nasilju ili ubistvima. Sa druge strane, osobe su do\u017eivljavale i ekstremne ekonomske pote\u0161ko\u0107e, iz kojih je kao posledica nastao nedostatak vode, hrane, bezbednog skloni\u0161ta i drugih osnovnih potreba.<\/p>\n Upravo zato, Mre\u017ea psihosocijalnih inovacija – PIN pru\u017ea razli\u010dite psiholo\u0161ke intervencije izbeglicama, u zavisnosti od toga \u0161ta je kome potrebno. Ova podr\u0161ka pru\u017ea se uz pomo\u0107 prevodioca, a dostupna je i za decu. Draga \u0160api\u0107 iz ove organizacije navodi da je ovakva podr\u0161ka od izuzetne va\u017enosti.<\/p>\n \u201cU proteklih \u0161est godina sprovodimo istra\u017eivanje, procenjujemo mentalno zdravlje izbeglica u Srbiji. Pokazuje se da 80 % njih ima potrebe za nekim vidom psiholo\u0161ke podr\u0161ke. Ali se daleko manji broj njih obra\u0107a za pomo\u0107. Sre\u0107om, mi imamo mnogo iskustva u radu sa ranjivim osobama, pa znamo kako da im pri\u0111emo. Da te podr\u0161ke nema ve\u0107 na terenu, mislim da bi te traume ljudi mnogo te\u017ee prolazili. Ima ljudi koji nisu spremni da o svojim problemima govore, naro\u010dito ako se nalaze u Srbiji u kojoj ne \u017eele da ostanu. Mislim da je jako va\u017eno da ta opcija postoji i da se destigmatizije\u201d, napominje \u0160api\u0107.<\/p>\n Epizodu su pripremile Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Iva Gaji\u0107 i Sanja \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n Podkast je nastao u okviru projekta \u201ePovezivanje: ka ve\u0107oj vidljivosti organizacija civilnog dru\u0161tva i ve\u0107em u\u010de\u0161\u0107u gra\u0111ana\u201c, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podr\u0161ku Balkanskog fonda za demokratiju Nema\u010dkog Mar\u0161alovog fonda SAD (BTD).<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 24. februara Rusija je zapo\u010dela napad na Ukrajinu. Tog \u010detvrtka, ljude \u0161irom sveta potresli su naslovi u medijma: Po\u010deo je rat. Od tada, stra\u0161ne vesti o ratu u Ukrajini je skoro nemogu\u0107e zaobi\u0107i – a mnogim ljudima u Srbiji i regionu su, pored uznemirenost<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-51225","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/51225","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=51225"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/51225\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64736,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/51225\/revisions\/64736"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=51225"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=51225"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=51225"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}