Kada ste poslednji put bili u prilici da ozbiljno shvatite kovani novac? Globalna i lokalna pandemijska kriza uticala je na to da istu nov\u010danicu mo\u017eemo da menjamo za mnogo manje stvari nego \u0161to smo to mogli pre par godina. Me\u0111utim, nije samo kovid uticao na smanjenu vrednost novca. U ovoj epizodi govorimo o inflaciji.<\/p>\n
Osim pandemije, na inflaciju u na\u0161oj zemlji uti\u010de i stanje na globalnim berzama, ali i nemar prema doma\u0107im poljoprivrednicima. \u0160to se ne plati na mostu, plati\u0107e se na \u0107upriji, pa umesto subvencija, penale \u0107emo davati na pijaci.<\/p>\n
Preduzetnik Stefan Kne\u017ei\u0107 iz Keteringa Index An\u0111ela iz Petrovaradina ka\u017ee da je porast cena doveo do velikih gubitaka.<\/p>\n
\u201eGubitak novca se odnosio na to \u0161to je pove\u0107anje cena i\u0161lo jako brzo, i dok vi stignete da promenite va\u0161e cene, da objasnite va\u0161im mu\u0161terijama, da im po\u0161aljete dopis ili kako god, pro\u0111e vreme i u samom tom periodu dok vi zavr\u0161ite taj proces kod vas, pla\u0107ate skuplju hranu i onda je apsolutno manja dobit\u201c, obja\u0161njava Kne\u017ei\u0107 i dodaje da je problem i \u0161to je te\u017ee raditi nabavku, jer cene ne mogu se predvide.<\/p>\n
Kada rastu cene, potrebno je da porastu i plate kako bi radnici i dalje imali istu kupovnu mo\u0107, ali to se de\u0161ava neuravnote\u017eeno. Zbog velikih gubitaka same firme bilo je te\u0161ko pove\u0107ati plate radnika, obja\u0161njava Kne\u017ei\u0107.<\/p>\n
\u201eMi smo se trudili da podignemo na\u0161im radnicima plate, jer pove\u0107anje cena apsolutno ote\u017eava i njima \u017eivot, i sada ako neko imao platu 50.000 pre mesec dana, to nije isti iznos kao sada. Me\u0111utim, to je bilo ote\u017eano, jer i usled tog pove\u0107anja cena i dobitak firme je bio znatno manji\u201c, navodi Kne\u017ei\u0107.<\/p>\n
Osim na preduzetnike, inflacija uti\u010de i na poljoprivrednike, koje je dodatno pogodio porast cene goriva i \u0111ubriva. Nedavno zamrzavanje cene dizela, kao i cena nekih osnovnih \u017eivotnih namirnica oro\u010deno je do perioda izbora, pa osim marketin\u0161kog nema druge svrhe, obja\u0161njava Sla\u0111ana Glu\u0161evi\u0107 iz Agro Smarta, portala pametne poljoprivrede.<\/p>\n
\u201ePoljoprivrednici su sa pravom nezadovoljni. Ranije su imali mnoge olak\u0161ice, kao \u0161to je regresirano gorivo. Sada od toga ni\u0161ta nemaju, osim najskupljeg goriva u Evropi. Zaista nije jasno kako dr\u017eava mo\u017ee da bude slepa na te probleme\u201c, navodi na\u0161a sagovornica.<\/p>\n
Inflacija nastala kao posledica pandemije brine ekonomske stru\u010dnjace ve\u0107 mesecima. Tako je i Institut za me\u0111unarodne ekonomske studije iz Be\u010da u Zimskoj prognozi procenio da je visoka inflacija najve\u0107i rizik za ekonomski oporavak u regionu Centralne, Isto\u010dne i Jugoisto\u010dne Evrope, te su ocenili da je taj rizik ve\u0107i i od same pandemije, prenosi Nova Ekonomija.<\/p>\n
Tako je i rat u Ukrajini pogor\u0161ao situaciju. Nakon ruske invazije na Ukrajinu – akcije su pale na berzama \u0161irom sveta. Kako N1 prenosi, \u0161ok od ruskog napada na Ukrajinu izazvao je strah na tr\u017ei\u0161tima kapitala i podigao pritisak na visoku inflaciju, koja svakako ve\u0107 optere\u0107uje svetsku privredu.<\/p>\n
Pored ljudske patnje, \u010dini se da \u0107e ovaj sukob uticati na jo\u0161 ve\u0107i porast cena. Kako N1 navodi, Rusija i Ukrajina su, pored energetskih proizvoda, vode\u0107i proizvo\u0111a\u010di \u017eitarica i druge robe, a ovaj rat i sankcije bi mogle da poremete globalno snabdevanje.<\/p>\n
Na podkastu radile Sanja Kosovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Iva Gaji\u0107 i Sanja \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kada ste poslednji put bili u prilici da ozbiljno shvatite kovani novac? Globalna i lokalna pandemijska kriza uticala je na to da istu nov\u010danicu mo\u017eemo da menjamo za mnogo manje stvari nego \u0161to smo to mogli pre par godina. Me\u0111utim, nije samo kovid uticao<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-50744","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50744","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50744"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50744\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64738,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50744\/revisions\/64738"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50744"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50744"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50744"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}