Od po\u010detka pandemije korona virusa, a tome \u0107e u martu ve\u0107 dve godine, sve se izmenilo, pa i \u0161kolstvo. Otkako je progla\u0161eno vanredno stanje, \u0161kolstvo u Srbiji poku\u0161alo je da na zdravstveno bezbedan na\u010din odr\u017eava \u010dasove. Obrazovanjem za vreme pandemije korona virusa bavili smo se u nekoliko navrata tokom prve sezone na\u0161eg podkasta, a pokazalo se da nastavnici nisu bili spremni, a ni dovoljno tehni\u010dki i tehnolo\u0161ki obu\u010deni za nastavu na daljinu. Upravo zbog toga, privatni \u010dasovi koji se odvijaju u sivoj zoni su procvetali, navodi magazin Nova ekonomija u svom tekstu od 23. jula 2021. godine.<\/p>\n
Ovaj paralelni sistem \u0161kolovanja, navodi Nova ekonomija, koji funkcioni\u0161e u sivoj zoni nije novina, ali je pandemija nametnula nove trendove \u2013 zbog straha od zaraze virusom korona i privatni \u010dasovi su se „preselili“ u onlajn okru\u017eenje, \u0161to je do pre godinu i po dana bilo nezamislivo.<\/p>\n
Rezultati ankete magazina Nova ekonomija govore da je od marta 2020. do jula 2021. godine preko 50 odsto roditelja reklo da su se njihova deca vi\u0161e oslanjala na pomo\u0107 privatnih nastavnika nego pre pandemije. Skoro tre\u0107ina anketiranih nije za svoju decu tra\u017eilo pomo\u0107 sa strane, a skoro \u010detvrtina roditelja je pla\u0107alo privatnu nastavu iz dva predmeta, svaki peti iz tri, 16 odsto iz vi\u0161e od tri predmeta, a samo iz jednog svega 13 odsto. Kao razloge za uzimanje privatnih \u010dasova, 63 odsto roditelja je reklo Novoj ekonomiji da je nastava u \u0161koli bila nedovoljno jasna i previ\u0161e brza.<\/p>\n
\u0160ta ka\u017eu \u201cprivatni profesori\u201d?<\/strong><\/p>\n Elektroin\u017eenjer Ozren Kartalovi\u0107 predaje privatne \u010dasove u Novom Sadu ve\u0107 osam godina. On je 2014. godine postavio svoj prvi oglas kako bi zaradio dodatne prihode. Danas, kako on ka\u017ee, iza sebe ima oko 1000 studenata i u\u010denika sa kojima je do sada radio \u010dasove jedan na jedan. Kroz godine, pove\u0107avao mu se broj studenata, pa mu je sada oko 90 odsto u\u010denika sa fakulteta. Ipak, kako on ka\u017ee, rade\u0107i sa onih 10 odsto u\u010denika iz srednjih i osnovnih \u0161kola, Kartalovi\u0107 ima priliku da vidi \u0161ta se de\u0161ava sa obrazovanjem mla\u0111ih iz prve ruke. Konstantan pad je bio prisutan i pre korona virusa. Dolaskom pandemije, taj pad se ubrzao. To je rezultiralo i time da Kartalovi\u0107 pored vi\u0161e poziva za privatne \u010dasove, dobija i pozive za razne malverzacije.<\/p>\n Ipak, postoji deo dece koji osete taj manjak znanja. Kako ka\u017ee Ozren, mada \u010desto dolaze na \u010dasove kako bi popravili ocene, jedan deo njih dolazi upravo i zbog samog znanja i svoje budu\u0107nosti.<\/p>\n Kroz karijeru Ozren Kartalovi\u0107 je imao priliku i da zvani\u010dno radi u prosveti. Kako on ka\u017ee, mada su plate u prosveti izrazito male, to i dalje nije razlog da se taj posao radi sa manje truda.<\/p>\n \u0160ta ka\u017eu iz pedago\u0161ke struke?<\/strong><\/p>\n Iz vremena socijalizma i Jugoslavije, \u0161tagod neko mislio o tom poretku i vremenu, ostalo je na ovim prostorima da je \u0161kolstvo obavezno, barem osnovno obrazovanje, kao i da je besplatno.<\/p>\n Valentina Koci\u0107, pedago\u0161kinja elektrotehni\u010dke i gra\u0111evinske \u0161kole Nikola Tesla u Jagodini isti\u010de da je problem iznenadne onlajn nastave predstavljala nepripremljenost u\u010denika i u\u010denica. Koci\u0107 podvla\u010di da je onlajn nastava pokazala kao najve\u0107i problem to \u0161to \u0111aci zapravo ne znaju da u\u010de – bez obzira na to da li se nastava odr\u017eava onlajn ili u\u017eivo.<\/p>\n Ono \u0161to mo\u017eda nije op\u0161te poznato, jeste da su svi nastavnici i nastavnice u obavezi da dr\u017ee dopunsku nastavu za sve predmete. Ipak, to \u010desto nije slu\u010daj. Valentina Koci\u0107 obja\u0161njava da su u\u010denici neretko nezainteresovani za ovu nastavu. Svakako, oni nisu u obavezi da njoj i prisustvuju. Dodu\u0161e njihov nedolazak mo\u017ee ostaviti neko gradivo nerazja\u0161njeno, a roditelji se zato ponekad odlu\u010duju da plate privatni \u010das.<\/p>\n \u0160ta ka\u017eu profesori iz \u0161kole?<\/strong><\/p>\n Iako se mo\u017eda mo\u017ee pretpostaviti da su profesori koji rade u osnovnim i srednjim \u0161kolama protivnici ovakvog na\u010dina dopune znanja, neki od njih ku\u0107ni bu\u017eet pune svojom skromnom nastavni\u010dkom platom, ali i davanjem privatnih \u010dasova drugim u\u010denicima.<\/p>\n Violeta Gruji\u010di\u0107, nastavnica u osnovnoj \u0161koli, ka\u017ee za podkast Reaguj! da generalno u uzimanju privatnih \u010dasova ne vidi ni\u0161ta lo\u0161e. Kako ka\u017ee Gruji\u010di\u0107, najve\u0107a prednost privatnih \u010dasova su individualni pristup i puna pa\u017enja. U grupi je te\u0161ko uskladiti individue, \u010dak i na dopunskoj nastavi. Ona obja\u0161njava i da dopunska nastava ima svoj plan i ona se realizuje. Me\u0111utim, odziv u\u010denika je slab. Uzrok potrebe za uzimanjem privatnih \u010dasova na\u0161a sagovornica vidi u tempu rada.<\/p>\n Na podkastu rade: Sanja Kosovi\u0107, Iva Gaji\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Nemanja Stevanovi\u0107.<\/p>\n