Usled razvoja tehnologije redakcije se smanjuju, pa cela televizijska ekipa mo\u017ee da stane u jedan d\u017eep. Ve\u0161ta\u010dka inteligencija preti da zauzme neka radna mesta, a novinari-amateri uveliko se bave produkcijom, pa je profesionalnim novinarima ostala samo njihova etika, objektivnost, nepristrasnost, fakticitet, sa kojom se mogu prekvalifikovati na druge pozicije, navodi profesorka komunikologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dr Jelena Kleut.<\/p>\n
Sanja Kljaji\u0107 je izme\u0111u ostalog i MOJO novinarka, odnosno novinarka koji svoj medijski sadr\u017eaj proizvodi isklju\u010divo pomo\u0107u pametnog telefona. Na ovaj na\u010din Kljaji\u0107 je i snimateljka, motna\u017eerka, tonkinja, producentkinja, pa \u010dak i voza\u010dica. Iako bud\u017eet medija \u0161tedi, kvalitet sadr\u017eaja trpi.<\/p>\n
\u201cVidimo da su novinarske pri\u010de zna\u010dajno slabijeg kvaliteta ukoliko je cela redakcija jedan telefon. Nije onda vi\u0161e ni pitanje da imate nekoga na terenu, da fizi\u010dki delite posao, ve\u0107 kao autor nekog sadr\u017eaja morate sa nekim da razgovrate, potreban je urednik, kolega, neko sa kim mo\u017eete pri\u010dati o tome \u0161ta ste videli i \u010duli\u201d, navodi Kljaji\u0107.<\/p>\n
Me\u0111utim, mobilno novinarstvo ima i svojih prednosti. Postoje situacije u kojima je jedan ure\u0111aj spretniji od celog kombija. Osim \u0161to poma\u017ee novinarima da \u201cu\u0111u u cipele\u201d svojih kolega, poma\u017ee i sagovornicima, obi\u010dnim ljudima, da se opuste.<\/p>\n
\u201cOno gde mo\u017ee da stane \u010ditava redakcija u jedan telefon su svakako one male pri\u010de na terenu, sa obi\u010dnim ljudima, kojima mo\u017eete da se pribli\u017eite, koje mnogo bolje reaguju na telefon nego na redovnu kameru. Telefon je blizak, odoma\u0107io se kao ure\u0111aj. Sa druge strane, velike teme, dnevna politika i veliki protokoli, apsolutno je nemogu\u0107e ispratiti samo mobilnim telefonom\u201d, obja\u0161njava Kljaji\u0107.<\/p>\n
Posao koji \u010deka novinare budu\u0107nosti je i proveravanje podataka. Porfesorka Kleut do\u017eivljava ove poslove kao novinarske, a fekt-\u010dekerka iz Novosadske novinarske \u0161kole, Darija Stjepi\u0107 sla\u017ee se sa ovom tvrdnjom, navode\u0107i da uloga novinara mora da se prilago\u0111ava vremenu.<\/p>\n
Kada je re\u010d o dezinformacijama, Stjepi\u0107 smatra da \u0107e i u tom smislu novinari postajati sve vi\u0161e svesni i odgovorni i da \u0107e sami sve vi\u0161e preuzimati na sebe ulogu fekt-\u010dekera.<\/p>\n
\u201cDru\u0161tvene mre\u017ee danas jesu vrlo \u010desto br\u017ee od tradicionalnih medija. Novinarska odgovornost i profesionalni standardi i dalje su ne\u0161to \u0161to je ipak samo rezervisano za medije\u201d, navodi Stjepi\u0107.<\/p>\n
Ipak, stru\u010dnjakinja za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju, doktornatkinja ove oblasti na francuskom Univerzitetu Sorbona, Anja Jankovi\u0107, za podkast Reguj! ka\u017ee da novinari ne treba da brinu. Ono \u0161to ve\u0161ta\u010dka inteligencija mo\u017ee da „napi\u0161e“ kao vest jesu statistika, neke vesti iz sporta, sa berze, ali definitivno ne i autorske tekstove. Na\u0161a sagovornica ka\u017ee da to i nije cilj ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n
\u201cCilj ve\u0161ta\u010dke inteligencije nije da zameni bilo koju profesiju, naro\u010dito u oblasti kulture, umetnosti, gde je \u010dovek glavni, krucijalni faktor. Cilj ve\u0161ta\u010dke inteligencije je eventualno u tim sferama da pomogne u automatizovanju nekih odre\u0111enih zadataka, ali to ne zna\u010di da \u0107e ve\u0161ta\u010dka inteligencija, verovatno ikada, potpuno da zameni va\u0161u profesiju\u201d, te\u0161i nas Jankovi\u0107.<\/p>\n
Me\u0111utim, ve\u0161ta\u010dka inteligencija jo\u0161 nije osposobljena da proverava informacije, ali ni da generi\u0161e neistinu, zadatak koji se nesre\u0107no pripisuje \u201cnovinarima\u201d. Anja Jankovi\u0107 ka\u017ee da mo\u017ee do\u0107i do gre\u0161ke, ali to zavisi od ljudskog faktora.<\/p>\n
\u201cBitno je definisati \u0161ta ta\u010dno zna\u010di lagati. Ako se misli na namerno obmanjivanje – mora da postoji svest o stvarnosti u kojoj se svi mi nalazimo. Mo\u017ee da sla\u017ee u smislu da pogre\u0161no ne\u0161to izra\u010duna, ali to sve zavisi od toga kako je ve\u0161ta\u010dka inteligencija nau\u010dena, a to opet zavisi od ljudi koji stoje iza nje\u201d, obja\u0161njava Jankovi\u0107.<\/p>\n
Kako je pandemija uticala na razvoj medija?<\/strong><\/p>\n Pandemija je promenila na\u010dine na koji prihvatamo infomracije. U vremenu krize proveravanje podataka na neki na\u010din predstavlja luksuz, navodi fekt-\u010dekerka Darija Stjepi\u0107.<\/p>\n \u201cHans Rozling u knjizi Faktologija<\/em> govori o 10 razloga za\u0161to pogre\u0161no vidimo svet i on tu navodi instinkt hitnosti. Ka\u017ee da nas on navodi na momentalnu akciju \u010dim se na\u0111emo pred potencijalnom opasno\u0161\u0107u. On nas ometa pri analiti\u010dkom razmi\u0161ljanju i mi u takvim situacijama donosimo odluke i nepromi\u0161ljeno preduzimamo neke drasti\u010dne mere\u201d, obja\u0161njava Stjepi\u0107.<\/p>\n Upravo jedan od glavnih razloga bezuspe\u0161nosti suzbijanja pandemije le\u017ei i u medijskom mraku i nepovenju gra\u0111ana u institucije, i to ne samo kod nas. Izvesno je da \u0107e i u budu\u0107nosti biti kriza, ali odgovornost je na svima, navodi Stjepi\u0107.<\/p>\n \u201cNa gra\u0111anima je ta odgovornost da ne veruju slepo svemu \u0161to vide i \u0161to pro\u010ditaju, nego da svaku informaciju na neki na\u010din kriti\u010dki preispitaju, ali tako\u0111e i da ne budu skepti\u010dni prema ba\u0161 svakoj informaciji koja do\u0111e iz zvani\u010dnih izvora ili iz medija, samo zato \u0161to je ta informacija do\u0161la iz tog izvora\u201d, navodi na\u0161a sagovornica i zaklju\u010duje da je re\u0161enje medijska pismenost.<\/p>\n Autori podkasta: Iva Gaji\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Nemanja Stevanovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107 i Sanja \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Budu\u0107nost je stigla i u ovoj epizodi pri\u010damo o njoj. Kada su ljudi u pro\u0161losti zami\u0161ljali dana\u0161nje vreme, neizostavni su bili lete\u0107i automobili, komunikacija putem ekrana, robotski ku\u0107ni pomo\u0107nici. Ne\u0161to od toga smo i ostvarili: roboti usisiva\u010di, samovoze<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-47257","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47257","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47257"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47257\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64750,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47257\/revisions\/64750"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47257"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47257"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47257"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}