Trija\u017ea je gruba re\u010d koja odre\u0111uje ko \u0107e pre dobiti lekarski tretman u odnosu na stepen podmuklosti bolesti ili povrede. Ovaj proces koristi se kada je zdravstveni sistem preoptere\u0107en, resursi ograni\u010deni, a potreba za zdravstvenom za\u0161titom velika – kao \u0161to je bio slu\u010daj od po\u010detka pandemije koronavirusa.<\/p>\n
U 78. epizodi podkasta Reaguj! poku\u0161avamo da istra\u017eimo kakav je polo\u017eaj nekovid pacijenata u drugoj godini pandemije. Ovu epizodu kreirali smo uz va\u0161u pomo\u0107 i va\u0161e odgovore koje smo prikupili putem upitnika na portalu VOICE.<\/p>\n
Odgovora je na upitniku bilo 26, a dobili smo ih sa svih strana – pa \u010dak i dalje od Vojvodine. Ipak, najvi\u0161e \u017ealbi bilo je iz Novog Sada i Subotice. Pitali smo ljude sa kakvim su se zdravstvenim problemima susretali izuzev kovida, sa kakvim su se problemima suo\u010davali prilikom zakazivanja termina, kao i koliko lekara su promenili prilikom le\u010denja u toku pandemije.<\/p>\n
Rezultati su pokazali da su se anketirani gra\u0111ani Srbije u toku pandemije suo\u010davali sa brojnim problemima poku\u0161avaju\u0107i da na\u0111u adekvatnu zdravstvenu negu. Od 26 anketiranih, tek jedna osoba koja je imala prehladu, navela je da nije imala ve\u0107ih problema prilikom odlaska kod lekara.<\/p>\n
Me\u0111utim, ostali anketirani nisu bili te sre\u0107e. Jedna \u017eena iz Stare Pazove koja boluje od raka, u na\u0161em upitniku navela je da je morala da promeni \u010dak 15 lekara u toku pandemije.<\/p>\n
\u201cNa telefon se niko ne javlja, a to je potrebno kad zbog bolesti nisi u mogu\u0107nosti li\u010dno oti\u0107i lekaru. Tvoj izabrani lekar koji treba da zaka\u017ee termin je ili svaki drugi mesec na godi\u0161njem ili u kovid ambulanti. Zamene se stalno menjaju i nije ih briga jer niste njihov pacijent. Samo za analize potrebne pre svake hemoterapije je potrebno dati oko 60.000 dinara, ne ra\u010dunaju\u0107i putne tro\u0161kove od bolnice do bolnice koje socijalno osiguranje ne priznanaje. Pacijenti se smenjuju kao na traci, a sve se svod\u00ed na ispisivanje birokratskih papira. Bilo bi dobro za sve nekovid pacijente da se ne\u0161to promeni. Niko ne sabira i ne iznosi brojke ljudi koji su umrli jer nisu dobili na vreme i kvalitetnu medicinsku pomo\u0107 upravo zbog kovid histerije. Kao da druge bolesti ne postoje\u201d, navodi na\u0161a sagovornica.<\/p>\n
Na leto su neke bolnice iza\u0161le iz kovid sistema. Institut za ortopediju Banjica, tri puta je ulazila u kovid sistem, i zato se broj koji \u010deka svoj tretman pove\u0107ao. Samo broj pacijenta koji je \u010dekao na ugradnju ve\u0161ta\u010dkih zglobova bio je izme\u0111u devet i dvanaest hiljada.<\/p>\n
Po\u010detkom jeseni, RTS je naveo da liste \u010dekanja za odre\u0111ene terapije za onkolo\u0161ke pacijente gotovo i da nema. Razlog ovome su novi aparati i dobra organizacija. Tako je, na primer, Centar za onkologiju Klini\u010dkog centra Kragujevca imao 170 pacijenata. Iako im je jedan od \u010detiri zra\u010dna aparata bio u kvaru, direktor ove ustanove, profesor doktor Predrag Sazdanovi\u0107 naveo je da se na zra\u010dnu terapiju \u010deka izme\u0111u tri i sedam nedelja.<\/p>\n
Trenutno je na listama \u010dekanja u Srbiji oko 53 hiljade ljudi. Najvi\u0161e njih \u010deka na ugradnju endoproteza kolena, \u010dak 17 hiljada, zatim na endoprotezu kuka, 12 hiljada pacijenata. Oko devet hiljada pacijenata \u010deka na operaciju katarakte sa ugradnjom intraokularnog so\u010diva.<\/p>\n
Ivana Marinkovi\u0107 jedna je od onih koji su \u017eeleli da podele svoje iskustvo popunjavaju\u0107i upitnik na portalu Vojvo\u0111anskog istra\u017eiva\u010dko-analiti\u010dkog centra Voice. Kako obja\u0161njava, nailazila je na brojne prepreke u le\u010denju svog deteta.<\/p>\n
\u201cMoje dete je operisalo atreziju jednjaka sa traheoezofagealnom fistulom – to je sam po\u010detak tog problema. Tad jo\u0161 nije vladala korona i on je operisan. Posle operacije smo primetili da ne mo\u017ee ni\u0161ta da jede – zna\u010di sa 10 meseci nije mogao ni\u0161ta da jede, sem blendane hrane u Nutribulitu. Mi smo nakon toga zavr\u0161ili u bolnici i meni je tu re\u010deno tada: znate sada je po\u010dela Korona, sa\u010dekajte malo da se smiri, dete nek jede i dalje iz Nutribulita<\/em>. Eto, bukvalno tim re\u010dima, \u0161to je meni bilo, mislim onako, van svake pameti. To nije obi\u010dan problem. To je ipak problem sa hranjenjem deteta. U maju mesecu 2020. se malo sti\u0161ala ta situacija s kovidom. Ja sam ih zvala i rekla sam im da on i dalje ne mo\u017ee ni\u0161ta da jede, on ima godinu dana, da ho\u0107u da se uradi to snimanje \u0161to treba. Kad smo do\u0161li oni su snimili detetu taj jednjak i re\u010di hirurga koji ga je operisao i glavne sestre sa odeljenja: znate, nama dolaze mnogo gora deca ovde, va\u0161e dete je sasvim u redu njemu jeste malo su\u017een jednjak. Vi ga u\u010dite da jede, pa bi\u0107e bolje<\/em> – i poslali su nas kod ku\u0107e\u201d, prise\u0107a se Marinkovi\u0107.<\/p>\n Ipak, njenom detetu nije bilo bolje, a nakon toga su zavr\u0161avali u hitnoj vi\u0161e puta – zbog davljenja. Kako bi uop\u0161te do\u0161li do adekvatne nege, na kraju su se obratili privatnoj klinici.<\/p>\n Specijalistkinja za plu\u0107ne bolesti, prim. dr Slavica Plav\u0161i\u0107, ka\u017ee da se danas sti\u010de utisak da se ide ka privatizaciji zdravstvenog sistema, \u0161to nikako nije dobro.<\/p>\n \u201cTreba da postoje zdravstvene privatne ustanove za mnogo stvari, ali za najkomplikovanije I dijagnosti\u010darske, terapijske procedure dr\u017eavna slu\u017eba mora da funkcioni\u0161e. Mnogo bi se olak\u0161alo pacijentima kada bi se sklopili sa privatnim ustanovama odgovaraju\u0107i ugovori sa dr\u017eavom da se pod istim uslovima le\u010de pacijenti i u dr\u017eavnim i u privatnim ustanovama, a da to zdravstveni sistem sa privatnim ustanovima reguli\u0161e me\u0111usobno, ne da pacijenti to rade pojedina\u010dno i li\u010dno, nego da se uradi na nivou dr\u017eave u saradnji sa privatnim ustanovama. Me\u0111utim, ta saradnja izostaje iz nepoznatih razloga\u201d, ka\u017ee Plav\u0161i\u0107.<\/p>\n Kada je re\u010d o opravdanosti fokusiranja \u010ditavog sistema zdravstvene za\u0161tite na pandemiju koronavirusa, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Pani\u0107 za podkast Reaguj! ka\u017ee da je zbog specifi\u010dnosti virusa, ovo ipak opravdano.<\/p>\n \u201cZdravstveni sistem funkcioni\u0161e tako \u0161to pru\u017ea usluge prvo onima kojima je to najneophodnije. Pandemija, ili da krenemo od epidemije koja je na nivou jedne dr\u017eave i jednog regiona, a ovog puta je pandemija, dakle, ceo svet je zahva\u0107en, i jeste opasna upravo zato \u0161to zna\u010dajno optereti zdravstevni sistem. Svi virusi kada mutiraju idu ka tome da su manje smrtonosni, a da se br\u017ee prenose, odnosno da su virulentni jer time omogu\u0107avaju sebi opstanak\u201d, navodi Rade Pani\u0107.<\/p>\n Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanovi\u0107, Irena \u010cu\u010dkovi\u0107, Sanja Kosovi\u0107, Sanja \u0110or\u0111evi\u010d i Iva Gaji\u0107.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pandemija je zna\u010dajno pogodila zdravstveni sistem \u010ditavog sveta. Ipak, ona nije zaustavila druga oboljenja. U 78. epizodi podkasta Reaguj! poku\u0161avamo da istra\u017eimo kakav je polo\u017eaj nekovid pacijenata u drugoj godini pandemije. Ovu epizodu kreirali smo uz v<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":36356,"comment_status":"close","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[111],"tags":[],"class_list":["post-46906","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reaguj"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46906","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46906"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46906\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64751,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46906\/revisions\/64751"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46906"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46906"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/podcast.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46906"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}